ММФ о српској економији

У извештају који је објављен на сајту ММФ-а се упозорава да Влада Србије мора смањити јавну потрошњу, водити оштрију фискалну политику и до краја спровести све неоходне економске реформе.

"Импресиван економски раст у Србији је неизбалансиран, инфлација је у паду, а раст (привредни) би у току ове и наредне године требало да се креће око шест до седам одсто", наводи се у том документу.

Потрошња је, међутим, и даље претерано висока, извоз низак, спољни - приватни - дуг у порасту, док се дефицит биланса текућих плаћања увећао на 18 одсто вредности бруто домаћег производа, указује се даље у извештају експертске групе ММФ-а, коју је предводио шеф техничке мисије Фонда за Србију Алберт Јегер.

Приватизација, реструктуризација предузећа, као и нижи трошкови за вођење бизниса су кључни елементи даљег економског напретка Србије, оцењује ММФ, указујући да је тај циљ достижан и кроз унапређење регионалне сарадње са земљама Европске уније, као и уз друге облике регионалних интеграција.

Србија би требало, такође, да поспеши развој пројеката јавне инфраструктуре, што би помогло успону трговине и приливу инвестиција, наводи се даље у препорукама стручњака ММФ-а.

У извештају се посебно указује на обавезу владе да приликом прављења ребаланса буџета за ову годину поведе рачуна о потреби смањивања фискалног дефицита који се појавио у протекле две године.

Избаланисрана буџетска политика би требало да отвори простор за веће јавне инвестиције, док мере у монетарној сфери треба усмерити, пре свега, на сузбијање инфлаторних притисака, наводи се у извештају.

Србија годишње троши око пола милијарде динара више него што зарађује и због тога мора да се додатно задужује у иностранству, наводе експерти ММФ-а, уз напомену да највећи део зарада иде у потрошњу, а не у инвестиције.

Економисти ММФ-а упозоравају да би због претераног раста пензија, које би у 2009. требало да достигну 70 одсто од просечне зараде запослених, као и предвиђеног смањења пореза и повећаних улагања у путну и мрежу и друге инфраструктурне објекте, буџетски дефцит Србије догодине могао да се увећа на око пет одсто вредности БДП -а.

Спровођење одговарајуће монетарне полтике, такође, мора бити важан елемент у настојању да се обуздају растући инфлаторни притисци, каже се у извештају и истовремено упозорава да би неодговарајућа фискална и политика зарада могле током наредне године да угрозе остварење инфлаторних циљева којима тежи Народна банка Србије.

НБС мора пажљиво да креира мере антиинфлаторне политике и због текуће глобалне финансијске кризе, упозорава се на крају извештаја експертског тима ММФ о стању здравља српске привреде.