САД у озбиљној финансијској кризи

"Налазимо се усред озибљне финансијске кризе и федерална влада на њу одговара одлучном акцијом", изјавио је Буш у среду увече, у обраћању нацији.

У говору који је преносила телевизија, он је упозорио да тржиште не фукционише како треба, да је све шири губитак поверења, да су најважнији сектори изложени ризику, као и да би још неке банке могле банкротирати и повући америчку привреду у рецесију.

"Не смемо дозволити да се то догоди", рекао је амерички председник. Он је истакао да га његов "природни инстинкт" наводи да се супростави државној интервенцији у финансијском сектору, али да га је криза навела да заузме други приступ.

"Ја верујем да компанијама које доносе лоше одлуке треба омогућити да напусте бизнис", рекао је Буш. "Под нормалним околностима, следио бих тај курс, али ово нису нормалне околности".

Бушова администрација и Конгрес настоје да се договоре о плану који би влади омогућио да се умеша и преузме неликвидне кредите на Вол стриту, како би се разрешио финансијски хаос.

Буш је два сата пре говора позвао председничке кандидате демократа и републиканаца Барака Обаму и Џона Мекејна у Белу кућу на састанак са лидерима Конгреса, ради постизања договора о плану за спасавање Вол стрита.

Обама и Мекејн су, затим, издали заједничко саопштење у коме су позвали Конгрес на сарадњу и постизање споразума како би се избегла економска катастрофа.

Обама и Мекејн код Буша

Председнички кандидат сенатор Џон Мекејн, који је обуставио кампању због финансијске кризе и сенатор Барак Обама састаће се данас са председником Бушом и разговарати о "великом плану изласка из кризе".

У заједничкој изјави подржали су план и нагласили да план има недостатке, али да напори за заштиту америчке економије не смеју да пропадну.

"Време је да се Демократе и Републиканци удруже, за добро америчке нације", пише у заједничкој изјави.

Раније је Мекејн позвао на обуставу кампање и одлагање предсендичке дебате, заказане за петак.

Обама, међутим сматра да би дебата требало да се одржи. "Сматрам да је право време да нација чује будућег председника. Саставни део председничког посла је решавање више проблема одједном. Важније је него икад да јавно дебатујемо", рекао је Обама.

Спорна питања у вези са планом

Многи на Капитол Хилу сматрају да министар финансија Хенри Полсен тражи превише новца за план спашавања америчке посрнуле привреде.

Једно од одговора које конгресмени траже од Бушове администрације је да ли ће опоравак заиста коштати 700 милијарди, јер се заправо ради само о прорачуну.

Оптимисти сматрају да су активе које Влада треба да откупи, прилично чврсте и да губитак после њихове продаје неће бити већи од 100 милијарди.

Други указују на тенденцију пада цена некретнина, близу 20 посто од средине 2006. године, и сматрају да би губитак могао да се приближи цифри од 1.000 милијарди долара, док они опрезнији предлажу одобравање иницијалне суме од 150 до 200 милијарди пре пуштања целе суме.

Наредно питање тиче се дужине трајања програма опоравка. Две године, које је планирала администрација, мораће да обухвате детаљну процену онога шта се купује, бирократске послове, а сигурно је да ће се сачекати са продајом откупљених обвезница, у намери да се смање губици или чак претворе у профит.

Биће немогуће одредити праву цену актива, коју ни службеници на Вол стриту после свакодневних флуктуација не могу да процене и док многи конгресмени желе гаранције да ће Влада извршити откуп по багателним ценама и сачувати пореске обвезнике од великих губитака, председавајући Комитета за финансије представничког дома америчког Конгреса Берни Френк сматра да прениске цене могу да укоче опоравак финансијског тржишта.

Бушова администрација истиче да у план опоравка од финансијске кризе треба укључити извршиоце са Вол стрита и да их треба охрабрити да пруже неопходну помоћ, док критичари сматрају да то не треба да их ослобађа одговорности и амнестира од казни.

Један од водећих светских инвеститора и познати финансијски мешетар, Џорџ Сорош, оштро је критиковао план америчке администрације за оздрављење домаћег финансијског тржишта и назвао га непромишљеним.

Министарство финансија САД би требало, према мишљењу Сороша, да емитије специјалне државне обвезнице за превазилажење садашње кризе, а не да банкама даје новац, директно из државног буџета, за покриће текућих дугова.

Истовремено се Сорош заложио да Управа федералних резерви САД стави под контролу пословање свих америчких банака које су водиле погрешну пословну политику на хипотекарном тржишту, а сада покушавају да не признају такве грешке.

Поводом контраверзи које су појавиле око реализације плана америчке владе за спасавање посрнулих домаћих банака и других кредитних организација огласио се директор Међународног монетарног фонда Доминик Штрос Кан.

Он је рекао да би Конгрес САД требало да прихвати план за оздрављање америчког финансијског тржишта, али је истовремено упозорио да ће текућа глобална криза имати знатно веће негативне последице него што се раније веровало.

Штрос Кан је оценио да се глобални губици финансијских организација, због хипотекарне кризе у САД, ове године могу увећати на 1.300 милијарди долара. То је приближно 30 одсто више него што се раније процењивало.