Шта су се све договориле Србија и Кина

Српска страна ће припремити предлоге у складу са регионалним потенцијалима и приоритетима Србије, преноси Танјуг.

Оснивање радне групе предвиђено је Меморандумом о разумевању између Кине и Србије о припреми студије оправданости за изградњу српско-кинеских индустријских зона.

То је само један од 14 споразума и меморандума, који предвиђају значајне инвестиције и сарадњу двеју држава у различитим областима, а који су две земље потписале последњег дана Трећег самита "16 + 1", у Београду.

То је, такође, потврдило процене да ће Србија као домаћин тог састанка убележити на свој конто значајан економски, а не само политички, резултат.

Кина је, наиме, том приликом Србији донирала 35 милиона јуана или 4,5 милиона евра и та средства ће, према најавама, бити употребљена за плаћање камата које држава дугује по основу кредита.

Најављено је да ће Кина основати и нови инвестициони фонд у укупном износу од три милијарде долара, за који ће моћи да конкуришу земље ЦИЕ. Та средства ће, како је речено, моћи да се користе кроз јавно-приватно партнерство и лизинг аранжмане.

Томе, како је речено, треба додати да је од претходне кредитне линије у износу од 10 милијарди преостало 1,7 милијарди долара, износ који ће земље ЦИЕ, такође, моћи да користе, с тим што ће Кина покушати да спусти трошкове тих зајмова.

Очекује се, стога, да ће у Србији у наредном периоду бити реализован велики број инфраструктурних пројеката, а заинтересованост Кине исказана је и у области инфраструктуре, саобраћаја, енергетике, финансија, пољопривреде, телекомуникација и културе.

Кад је реч о меморандумима, посебно оном у вези са индустријским зонама, Кинези, како се могло чути на маргинама Самита, планирају да изграде савремену индустријску зону у Стубленици код Уба површине 112 хектара и две кинеске компаније желе ту да напаве фабрике за производњу филтера и трансформатора.

На Самиту је исказана заинтересованост Кине за изградњу нове луке на Дунаву, код Пупиновог моста, а најављено је и да ће почетком следеће године бити отворене понуде кинеских компанија за концесиону градњу две деонице Коридора 11, од Београда до Обреновца и од Прељине до Пожеге. 

Према сазнањима Танјуга, кинеске компаније су послале 18 писама о заинтересованости за приватизацију 11 српских предузећа, међу којима су и ИМТ, ИМР, "ПИК Земун", "Ресавица", али и три бање – Нишка, Рибарска и Сокобања.

Ипак, један од најзачајнијих договорених послова је градња пруге Београд–Будимпешта, која ће убрзати путовање на тој релацији са садашњих осам на нешто више од два сата. У пројекат ће се, како је најављено, касније укључити Македонија и Грчка.

Та пруга би требало да буде изграђена за две и по године, а у део пруге кроз Србију треба уложити између 350 и 400 милиона евра и тек ће бити донета одлука о начину финансирања, а једна од могућности је да се уложи новац из приватизационих прихода. 

Деоница пруге кроз Мађарску је дуга 166 километара и 184 километра у Србији и циљ је да овај железнички правац буде оспособљен за брзине између 160 и 200 километара на сат.

Изградња нове термоелектране 

Србија ће после више од 25 година почети да гради нову термоелектрану – "Костолац Б3" у 2015. години, захваљујући потписаном уговору са кинеским партнерима, а предвиђено је и проширење капацитета површинског копа "Дрмно" за производњу 12 милиона тона угља годишње.

Са кинеском Ексим банком постигнут је споразум о кредиту за изградњу Термоелектране "Костолац Б3" са фиксном каматом од 2,5 одсто током целог периода отплате кредита, уз седам година грејс периода и укупно 25 година отплате кредита.

Укупна вредност друге фазе модернизације "Костолаца" је 715,6 милиона евра. Вредност кинеског кредита биће 608 милиона евра, а остала средстава обезбедиће ЕПС и држава.

Нови термоблок биће изграђен за 58 месеци и очекује се да ће радови бити завршени до краја 2019. године.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре потписало је са кинеском компанијом "Синохидро" меморандум о сарадњи на завршетку пројекта дела обилазнице око Београда до Винче.

Такође, потписан је Споразум о успостављању ваздушног саобраћаја између Србије и Кине, а први корак би могао да буде "код шер", односно успостављање заједничких летова "Ер Србије" и "Ер Чајне" ка Пекингу и Шангају. 

Град Београд и Ексим банка Кине су потписали Меморандум о разумевању о финансирању приоритетних инфраструктурних пројеката које ће Град Београд реализовати у наредном периоду.

Владе Србије и Кине су потписале Споразум о привредно-техничкој сарадњи, затим Споразум о сарадњи Народне банке Србије и Кинеске развојне банке, која жели да финансира разне пројекте у Србији. 

Потписан је и Меморандум о разумевању о свеобухватној финансијској сарадњи Владе Србије и Кинеске развојне банке.

Такође, Меморандум о разумевању о финансирању пројеката потписали су Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Ексим банка Кине.

Ту су је и Меморандум о разумевању и партнерској сарадњи између Министарства трговине, туризма и телекомуникација и кинеске корпорације ЗТИ, која ће доћи на српско тржиште.

Министарство пољопривреде и Амбасада Кине потписали су Протокол о здравственим захтевима за извоз смрзнутог јагњећег меса из Србије у Кину и три српска произвођача су већ спремна за извоз на то велико тржиште.

Потписан је Меморандум о разумевању између МУП-а Србије и компаније "Хуавеј" о сарадњи у области система, као и Споразум о међусобном оснивању културних центара између Србије и Кине.

Ради подршке српском високом школству и успостављању истраживачко-развојних центара у области Информационо-комуникационих технологија, компанија "Хуавеј" је Електротехничком факултету Универзитета у Београду донирала Лабораторију информационо-комуникационих технологија базирану на најмодернијим 4Г технологијама.