Мање плате и пензије од 1. новембра

Душан Вујовић очекује да већ у недељу или понедељак буде и расправа о амандманима на предлоге тих закона и да се ребаланс усвоји, преноси Танјуг.

Влада Србије је на данашњој седници усвојила сет предлога закона чијом применом ће бити обезбеђена финансијска стабилност економског система земље.

Вујовић је на конференцији за новинаре у Влади Србије рекао да ће смањење плата и пензија ступити на снагу 1. новембра, да ће бити привремено и делимично, и да ће утицати на плате и пензије које се исплаћују у децембру.

Истовремено, додао је, смањењем плата и пензија укида се солидарни порез који је до сада био на снази.

Вујовић је нагласио да ће пензије и плате у јавном сектору бити враћене чим се успостави реални ниво доходака који може да се обезбеди на дужи рок.

"Привремено и делимично смањивање усмерено је на обезбеђивање довољне уштеде на расходима. Ми у највећој могућој мери уважавамо принцип солидарности и социјалне правде као уставно начело", рекао је министар финансија.

Нагласио је да ће већина пензионера, 61 одсто, бити изузета од сваког смањења, а ове мере неће погодити ни оне чије су плате и пензије мање од 25.000 динара.

"Остали пензионери и запослени у јавном сектору имаће смањења према одредбама закона који ће бити у парламенту у петак", рекао је Вујовић.

Министар финансија је објаснио да ће пензије бити смањене по маргинализованој стопи и као пример навео да ће пензије од 40.000 динара бити смањене за 3.300 динара, што је смањење од око осам одсто.

Смањење плата, објаснио је, биће 10 одсто и линеарно, с тим што ће плате од 25.000 до 27.800 бити смањене од 0 до 10 одсто, а оне веће од 27.800 биће смањене 10 одсто. Истакао је да ће смањење бити такво да ниједна умањена плата не сме бити нижа од 25.000 динара.

"Завршити све започете реформе"

Министар финансија је рекао да су ребаланс буџета и реформе неопходни због будућности Србије и њених грађана, а не због било каквих, па ни иностраних интереса. Додао је да ово значи и крај реформи које су предузете пре 20 година, али никада нису доведене до краја.

Како каже, све то на дужи рок Србији треба да обезбеди раст плата и пензија, као и отварање радних места које Србија заслужује.

"Пропустили смо шансе јер смо у време глобалне кризе, док је цео свет штедео, ми повећавали плате и пензије, из политичких или других разлога, и данас се зато суочавамо са последицама. Морамо да погледамо где смо, да сагледамо проблеме у прошлости и перспективе за будућност", рекао је Вујовић.

Додао је да су плате и пензије четири пута повећаване у току кризе, као и да док су сви у свету смањивали плате и пензије – у Србији су оне повећаване на основу политичких обећања.

"Наследили смо ту ситуацију и сада то морамо да сведемо у реалне оквире", рекао је министар финансија.

Министар је прецизирао да су од 2009. до 2012. године пензије ванредно повећане за 169 милијарди динара, без реалног основа, док је дефицит између трошкова за пензије и доприноса који се дају у фонду ПИО стално растао и он је испоручиван буџету на финансирање.

"То је један од извора повећања дефицита сада. Ми смо дошли до тога да тај дефицит можемо само да финансирамо задуживањем. Због озбиљности молимо све да поднесу једнократну жртву да би се вратили на одржив пут", нагласио је Вујовић.

Нагласио је да је одржив пут онај где Србија нема дефицит већи од два до два и по посто, и где учешће у БДП-у стагнира или пада.

"Ово повећање са 35 на 75 одсто БДП-а је неодрживо и дешава се и кроз буџет и кроз јавна предузећа", рекао је министар и поновио да је повећање плата и пензија у време кризе било нешто за шта се знало да није одрживо.

Вујовић је навео да реформе захтевају две до три године и да би требало да обезбеде трајну основу развоја.

Уз напомену да у реформе идемо добровољно, упркос чињеници да имамо велике девизне реформе на којима бисмо могли да "седимо и чекамо", Вујовић је поновио да тиме обезбеђујемо извеснију будућност.

Такође, додао је, Србија треба да оправда поверење свих који су својевремено купили обвезнице државе и очекују да покажемо напредак у реформама и да смо били вредни њихових инвестиција које су значајан извор финансирања.

"Важни су нам инвеститори и међународне финансијске организације", рекао је Вујовић.

Сагласност ММФ-а око реформских мера

Министар Вујовић је рекао да Србија жели да у најскорије време потпише споразум са Међународним монетарним фондом, чиме би се, како је истакао, потврдила решеност државе да се остваре реформе.

"Постигли смо начелну сагласност о свим суштинским проблемима. У прелиминарним дискусијама смо очистили све недоумице и договорили се о суштинској структури програма", рекао је министар.

Истакао је да ће ММФ у најскорије време објавити динамику преговора са Србијом, односно долазак мисије у Београд.

Вујовић је навео да је новина то што је ММФ прихватио, како је истакао, "уравнотежени програм", односно "да се на расходима остварује део који је економски и социјално рационалан, а да се преостали део терета преусмери на места где је могуће остварити уштеде".

"Једна од главних допунских мера је значајније смањење субвенција, као и значајније повећање такозваних тврдих мера на страни накнада, на пример за транзит гаса преко Србије који је до сада био испод економске цене", рекао је министар.

Истакао је да "нема никаквог резона да 'Србијагас' субвенционише земље које имају транзит гаса преко Србије" и додао да ће се цена транзита гаса повећати.

Вујовић је навео да ће бити предочен и низ мера које се односе на смањење субвенција за секторе који се нису најбоље показали.

"Ми ћемо се са ММФ-ом договарати за следећу годину – да нико ко поседује више 20 хектара пољопривредног земљишта не добија субвенције", рекао је министар и додао да такву помоћ државе не би требало да добијају ни они који оранице дају у закуп.

Најавио је и да ће се преиспитати и субвенције које се дају "Железницама Србије", прецизирајући да ће оне бити условљене програмом реструктурирања тог јавног предузећа на дужи период.

"Железница може да добије субвенције само као део решења свог проблема, а не као трајну апанажу за плате и да се ништа не ради", рекао је Вујовић.

Јавна предузећа други стуб реформи

Српски министар финансија је додао да се ММФ сложио да други стуб реформи српске економије буду јавна предузећа.

"То је новина. Припремамо се да то поставимо на реалне основе и да прикупимо реалне податке каква је структура трошкова, запослености, плата, ефикасности пословања јавних предузећа. У сарадњи министарстава привреде и финансија желимо да пређемо на професионални избор менаџмента за јавна предузећа, на корпоративну реформу, са минимумом менаџера", каже министар.

Очекује да јавна предузећа по основу добити у буџет ове године уплате 7,6 милијарди динара, по пропорцији да 70 одсто њихове добити припада буџету, а 30 одсто запосленима.

"Очекујемо да ће у току разговора са ММФ-ом доћи до формуле која је боља. Ово делује као порез на плате у јавним предузећима, а суштина је да јавна предузећа имају мање трошкове рада, већу ефикасност и конкурентност. Тражимо боље методе", истакао је министар финансија.

Вујовић је навео да ће пад бруто домаћег производа (БДП) у овој години бити један одсто, али су процене да ће догодине, уколико се производња угља и струје врати на ниво пре поплава, бити могуће повећање БДП-а од један одсто.

Како је додао, ако се за Железару у Смедереву нађе партнер до краја године – то би обезбедило додатно повећање БДП-а од 0,5 до један проценат. На економски раст утицало би, према његовим речима, и решавање проблема дуговања хемијског комплекса, као и раст извоза пољопривредних производа.