Стратегија за српски аграр

Да би се сачувало село, држава мора да заштити ратаре, воћаре и повртаре, односно омогући веће субвенције. Ко је све одговоран за неконкурентну аграрну производњу код нас и све већи увоз пољопривредних производа?

Некада су обронци Јелице и Голије, и ивањички крај били под пољима кромпира. Гајио се врхунски семенски кромпир за наше тржиште, али и за извоз.

Међутим, повртар из Заблаћа код Чачка Мирко Зарић каже да је то упропашћено и да се углавном 90 одсто семена увози из Холандије пошто нема домаћег семенског материјала.

Драго Милошевић са Агроекономског факултета у Чачку каже да je пољопривреда дошла у један завистан, подређен положај јер ако немате своју сорту, хибрид, онда сте зависни од иностраног фактора.

Слична је ситуација и са овогодишњим родом кромпира за исхрану. Десеткован је због поплава, али и лоше заштите.

Произвођач из Гуче Ратко Вукићевић истиче да никако не би требало радити на повећању површина већ свакако на повећању приноса јер су ту велике резерве.

"Са бољом обрадом земљишта, са бољом технологијом и бољом заштитом, ми можемо скоро удвостручити производњу кромпира у Србији на истим површинама", навео је Вукићевић.

Роба из увоза је јефтинија, јер имају јефтинију радну снагу, бољу технологију и веће подстицаје за пољопривреднике. Поред кромпира, увозимо и краставац из Турске, пасуљ из Египта и Аргентине, крушке из Јужне Америке.

Андра Милојић из Завода за статистику каже да је у периоду од јануара до јуна 2014. за увоз воћа и поврћа дато 123 милиона евра, а за кромпир у истом периоду дали су 5,3 милиона евра и увезен је из Холандије и Немачке.

Стручњаци кажу да морамо да чувамо своје сорте и хибриде. Подсећају, сви се куну у сељака, а када треба да му помогну, препусте га суровом тржишту и увозничком лобију.

Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије каже да државна администарција треба да донесе одлуку и примени реорганизацију производње, што значи да ће на одређени начин бити стимулисани одређени делови Србије за производњу.

"Ако причамо о вишњама, шљивама, кромпиру, луку, то не значи да неко неће моћи да сади и сеје шта мисли да треба, али неће бити препознат као произвођач од стране државе. Да подсетим, свега 4,8 посто пољопривредног земљишта је под воћњацима, а свега око девет одсто под повртњацима", навео је Будимировић.

Надлежни кажу да ће учинити све да заштите пољопривреднике. Зато су, подсећају, царине на увоз пољопривредних производа од 10 до 30 одсто.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић рекла је да ће држава учинити све што је у њеној моћи да контролише наступ прерађивача и увозника да заштити наше пољоривреднике у оној мери у којој је то могуће да не би били у подређеној позицији у односу на робу која стиже из увоза.

Тајна успешне пољопривредне производње у Европској унији је у високим субвенцијама. Оне су бар четири пута веће него у Србији, а додатно се субвенционише и извоз.

Поред тога, успех гарантује и добра стара европска пракса да су фармери углавном власници силоса и млинова, хладњача, млекара и кланица, што знатно увећава њихове приходе.