"Вол Стрит" пред новом Великом депресијом

Бивши шеф америчких федералних резерви, Алан Гринспен је оценио да се криза попут садашње на Вол стриту дешава једном или два пута у 100 година.

"Ово премашује све што сам имао прилику да видим, а и даље није решено", рекао је Гринспен који је у периоду од 1988. до почетка 2006. године био на челу Фед-а, као један од најуспешнијих шефова те емисионе банке.

Изјава Гринспена уследила је непосредно након најаве да ће руководство четврте по величини америчке инвестиционе банке, "Лиман брадерс", затражити заштиту од банкротства пред надлеженим судом у Њујорку, после више неуспешних покушаја да пронађе стартешког инвеститора.

Да Вол Стрит данас пролази "кроз најбурнија 24 часа од касних двадесетих година прошлог века", када је светску привреду захватила велика финансијска криза, "Би-Би-Си" доводи у везу са још два догађаја која су, такође, потресла чувено њујоршко тржиште акција.

Одлуку "Бенк оф Америка" (Bank of America) да купи највећу светску брокерску фирму, "Мерил Линч", за 50 милијарди долара, као и захтев највеће светске осигуравајуће компаније "АИГ", да од Фед-а добије хитну позајмицу у вредности од 40 милијарди долара, економсти доводе у везу са кретањима на њујоршкој берзи.

Сва три догађаја утицала су на данашњи осетан пад вредности акција на европским ефектним берзама, али и на финансијском тржишту у Сингапуру, Тајвану и Аустралији.

Продаје које су захватиле тржиште у Европи, након лоших вести из САД, донеле су падове реперних индекса, а на девизним тржиштима америчка валута ослабила је према заједничкој европској на 1,4241 долара за евро у поређењу са 1,4215 долара на крају претходне недеље.

Фунта је такође ојачала према долару са 1,7937 на 1,7948 долара за фунту.

Водеће европске централне банке пустиле су данас милијарде евра и фунти у финансијски систем настојећи да смире тржиште опретерећено лошим вестима из САД.

Председник Европске централне банке Жан-Клод Трише није желео да коментарише вести о Леману али је поновио да ће ЕЦБ, централна банка 15 земаља које користе евро, пратити стање на тржишту новца у зони евра.

ЕЦБ је на тржиште убацила 90,3 милијарде евра, а Банка Енглеске пет милијарди фунти (готово девет милијарди евра).

И Швајцарска национална банка обезбедила је ликвидност "издашно", како је саопштено, али није прецизирано колико је понудила.

Глобални конзорцијум банака, који ради са владиним званичницима у Њујорку, најавио је формирање фонда од 70 милијарди долара за кредитирање финансијских компанија са проблемима како би се спречила паника на тржиштима широм света.

Десет банака укључујући Банку Америке, "Барклејс" (Barclays), "Ситибенк" (Citybank), "Креди Суис" (Credit Suisse) и "Дојче банку" (Deutsche), договориле су се да обезбеде по седам милијарди долара за тај фонд.

У међувремену америчка Управа за федералне резерве саопштила je да је проширила типове колатерала које финансијске институције могу да употребе да би добиле зајмове ФЕД.

Вредност злата - традиционалног уточишта за инвеститоре у кризним периодима, увећана је приближно за два одсто у односу на крај прошле седмице.