Сваки десети грађанин једва преживљава

Најугроженији су незапослени, породице с децом, људи са завршеном основном школом или без школе и стари без икаквих примања.

Саша и Јелена Динчић из Ракитова надомак Јагодине никада нису били запослени. Немају земљу коју би могли да обрађују, али не беже ни од посла на грађевини и у надници кад је сезона пољопривредних радова. Од пре годину дана примају 18.500 хиљада динара социјалну помоћ и дечји додатак за двоје деце.

"Тражили смо посао, ишли смо у ове нове италијанске фирме. Нико нас не зове. На биро се редовно јављамо, али посла нема", каже Јелена Динчић. Саша Динчић истиче да је најтеже када му деца траже оно што не може да им испуни.

Закон о социјалној заштити омогућио је већем броју људи да добију новчану социјалну помоћ. То и економска криза допринели су да се број корисника за последње две године удвостручи.

Од државне помоћи живи 279.000 људи, а дечји додатак добија 386.000 деце, углавном из сиромашних породица. Надлежни кажу да би требало праведнија расподелити средства из буџета за ту намену.

"Управо радимо анализу новчаних давања како бисмо могли да распоредимо то правичније и да помогнемо породице које су у ризику јер много већи број грађана се налази у ризику да западне у сиромаштво од оних који су покривени социјалним давањима", каже Бранкица Јанковић из Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Сиромашни се одричу квалитетне хране и гардеробе и бољих услова становања. Социјална давања помажу им тек да преживе.

"Сав напор на дужи рок требало би да буде усмерен да се људи активирају или покрећу неке своје ствари или да се запошљавају. Да подстакнемо људе који се већ баве бизнисима да их запошљавају. То је једино решење", каже Жарко Шундерић из Владиног тима за смањење сиромаштва.

Сиромаштво не погађа више само руралне средине, већ се, кажу упућени, шири и на велике градове. По бесплатан оброк у народној кухињи долази 36.000 људи - 300 више него прошле године. Нарочито забрињава то што је готово сваки трећи корисник дете.