Рибњаци без субвенција због бирократије

Прошле године, кад је усвојен Закон о подстицајима у пољопривреди, произвођачи рибе у Србији први пут су добили право да конкуришу за субвенције. Међутим, већина рибњака неће добити предвиђених седам динара по килограму рибе, иако су држави доставили доказе о количини произведене и продате рибе и плаћеном порезу на промет.

Због тога се отвара питање колико су пољопривредницима јасне процедуре које произвођачи морају да испуне да би заиста добили новац из буџета.

Иако су суштински испунили услов за подстицаје, јер су рибу заиста произвели, већина рибњака је направила формалан пропуст приликом подношења захтева за субвенције.

Наиме, колону у формулару која се зове назив биљне производње нису попунили, јер кажу риба никада није била биљка. Надлежни објашњавају да је ту требало да се упишу рибњаци, а како је колона остављена празна, произвођачи су остали без субвенција.

"Наше површине имамо пријављене у првој колони, практично је то формална грешка која сада нас не да обесхрабрује, него практично нас наводи на то да све активности које смо до сада урадили - произвели рибу, продали је, платили порез држави, да то уопште није важно, него је само важно што нисмо у колони 11 ставили рибњаци", каже председник Групације за рибарство Србије Крум Анастасов.

Рибари кажу да ни запослени у Управи за трезор, где су пријаве предавали, нису знали да им објасне како да попуне спорну колону.

"Образац на неки начин делује конфузно, али уз адекватно објашњење није никакав проблем да се попуни", каже Петар Пејчић из ДТД "Рибарство" и истиче да објашњење нису добили.

Ако великим газдинствима и фирмама у којима су запослени правници, економисти и инжењери, нису јасни обрасци које треба да попуне, како очекивати да их разумеју произвођачи који често немају високо образовање?

"Људи који су долазили на шалтер су питали административне раднике шта овде треба да урадимо најчешће су наилазили на одговор, па можда је најбоље да оставите празно. То што су оставили празно, сад се показало као кључни проблем да не добију субвенције", каже професор Пољопривредног факултета у Београду Зоран Марковић. Истиче да ће се мали произвођачи тешко снаћи с тим проблемом.

Произвођачи рибе у Србији ценом не могу да конкуришу колегама из окружења, јер су ту субвенције чак 10 пута мање него у окружењу. Па чак и тако ниске субвенције већина рибара за неће моћи да добије за 2013. годину.

Уколико заиста постоји воља да се помогне српској пољопривреди требало би да процедуре за остваривање права на субвенције буду јасније и флексибилније.

У ресорном министарству потврђују да се ради о формалном проблему, али кажу да закон мора да се поштује.

"Сви радници и Управе за трезор и Министарства пољопривреде су дужни да људима објасне пошто су свакако упућенији у то, зна се шта је била идеја свега тога и то је њихов задатак да им помогну", каже помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић.

"Ја сам изненађен ако је то стварно неко и рекао, просто то је недопустиво и ми ћемо се потрудити да се ове године такве ствари више не догоде", истиче Катанић.

Надлежни обећавају да ће и остале процедуре поједноставити. Док се то не догоди, пољопривредници ће морати да траже помоћ стручњака када попуњавају обрасце. Посебно је важно да ниједну колону не оставе празну.