Српска економија у 2013. години

Највише коришћене речи у 2013. години у економији биле су - економске мере и реформе. Забележена су два рекорда - ниска инфлација и висок извоз. Статистика бележи пад незапослености на 20 одсто, али се процењује да је законски без посла практично сваки четврти радно способан. Прилив страних инвестиција је мањи од очекиваног, али добар сигнал за инвеститоре стигао је с добијањем датума за почетак преговора. 

Без дилеме, годину за нама обележило је то што се посао тешко налазио, а лако губио. Без посла је више од 750 хиљада људи, односно сваки четврти радно способан становник. Ове године, за разлику од претходних, инфлација је била под контролом и рекордно је ниска, цене су порасле 2,3 одсто.

Веће главобоље није нам задавао курс, за евро нам је било потребно од 110 до 115 динара. Тој стабилности на девизном тржишту допринео је рекордан прилив девиза од извоза, који је забележио раст од 25 одсто. Пре свега, извозили смо "фијат 500 Л".

Иван Николић са Економског института каже да смо имали висок извоз, релативно високу стопу раста индустријске производње, повољну промену структуре привредне активности.

"Напокон је акценат на реалном сектору, односно индустрији а много мање или чак нимало на услугама", рекао је Николић.

И грађани и привреда мање су се задуживали код банака, како због високих камата тако и због тога што се постојеће позајмице тешко враћају. Свако треће предузеће не може на време да отплаћује кредите и то је омча око врата и привреди и банкама.

Зоран Петровић из Рајфајзен банке каже да решење треба тражити у троуглу између банака, с једне стране између централне банке и Министарства финаснија, "не у погледу тога да порески обвезници залегну за те ствари, али у погледу пре свега да се промене неке лоше регулације".

У 2013. години добили смо још једног "Новака Ђоковића" - први авион нове српске авио-комапније "Ер Србија", која је у власништу компаније "Етихад" из Абу Дабија. Тиме је решен један, али остају најмање још 153 проблема, односно предузећа у реструктурирању.

"Пример Јата је један од примера за решавање ових проблема и заиста би било добро имати што више страних инвеститора који имају тржиште, који имају развијен посао. На тај начин се проблем најбоље решава. Ипак, за највећи број предузећа биће неизбежно да уђу у процес стечаја", каже Владимир Вучковић са Универзитета за међународну економију.

У години за нама, симболично су почели радови и на српској деоници гасовода "Јужни ток". Међутим, без имало симболике, спречен је банкрот.

После рекострукције Владе, уместо једног министра, о привреди и финансијама брину двојица министара. У октобру су донете и економске мере за опоравак, чије ћемо ефекте видети у 2014. години.

Како су нам најавили из Владе, чини се, да реформи и штедње не би требало да мањка.