Пут до европске касе за српску пољопривреду

Пољопривреда би и те како могла да утиче на развој Србије. Како бисмо ову развојну шансу искористили, произвођачима је потребна помоћ. Много пута им је речено да би та подршка могла да стигне из фондова ЕУ. Ипак, до сада ниједан цент из тих фондова пољопривредници нису могли да користе, нпр. за набавку нове механизације или унапређење производње.

Механизација коју користе српски пољопривредници стара је и по неколико деценија.

Милан Бадуљица, пољопривредник из Кикинде каже да има трактор стар 24 година и да би му нова механизација била потребна, а пара нема.

"Имам трактор 1972. годиште, други 1976, а има и један 1984. и њега не смемо да угасимо, пошто морамо да га штепамо. Потреба за новом механизацијом је велика, али кредити још нису приступачни и велике су камате", каже  Стојан Падејчев, пољопривредник из Кикинде.

Произвођачима би значило када би за набавку нове опреме могли да користе бесповратна средства Европске уније. Међутим, како у Бриселу Србији још нису формално доделили статус кандидата за ЕУ, они на тај новац немају право.

Државни секретар Министарства пољопривреде Данило Голубовић каже када сте земља која је потенцијални кандидат за чланство у ЕУ имате могућност коришћења две компоненте ИПА фондова.

"Прва је за јачање институцијалних капацитета и друга је прекогранична сарадња. До сада пољопривреда је користила ову прву компоненту и то у широком спектру, за сузбијање куге свиња, за јачање капацитета националне референтне лабораторије", каже Голубовић.

Процедуре морају да се поштују

Проблем је и што Србија нема акредитовану Агенцију за плаћања, која би гарантовала да се новац из европских фондова правилно користи.

"Ми смо већ кренули у ту процедуру, нека искуства говоре да је потребно око две године за добијање акредитације с тим што ми функционишемо у отежавајућим околностима у смислу да због кризе и ограничења запошљавања у државној управи није могуће тек тако обезбедити адекватан број запослених и то аутоматски се одражава и на саму процедуру", каже Огњен Мирић из Канцеларија Владе Србије за европске интеграције.

Из ЕУ поручују да ће формални проблем у вези са статусом Србије бити решен, али упозоравају да правила и процедуре морају да се поштују.

Портпалог Директората за проширење Европске комисије Петер Стано, каже да разумеју да је у време финансијске кризе тешко издвојити додатни новац за запошљавање нових људи, али оно што треба имати на уму јесте да ће на сваки евро уложен са српске стране бити уложено још седам евра из европских фондова, што ће утицати на економију у руралним подручјима.

"То је веома важан и изазован задатак јер морате да имате исти квалитет институција какав постоји у државама чланицама ЕУ", каже Стано.

А и када све процедуре буду испоштоване, не треба очекивати да ће новац тек тако моћи да се користи, објашњавају надлежни.

Голубовић каже да се мора наћи и компанија, локација где ће неко да инвестира милион до два милиона евра својих пара, да заврши комплетан пројекат због чега је те паре предвидео.

"Тек након тога подноси доказе да је завршио и иде процес враћања 40-50 посто средстава", наводи Голубовуић.

Уколико све буде ишло по плану, кажу надлежни, на прва средства из фондова Европске уније произвођачи ће моћи да рачунају тек 2015. или 2016. године, па би тада лакше могли да дођу до нове механизације и опреме.