Стала и градња и продаја станова

Од почетка године повећано је интересовање за стамбене кредите, посебно за субвенционисане. С друге стране наставља се негативан тренд у грађевинарству. Све мање се и гради и продаје. Због слабе куповне моћи, лоше понуде станова и скупих кредита не очекује се промена те ситуације. У прва четири месеца изграђено је 40 одсто мање станова него у истом периоду прошле године.

Изградња и продаја станова пре само четири године била је један од најуноснијих послова. Тада је у грађевинској оперативи било запослено око 120.000 радника, а данас их је мање од 70.000. Тренутно у Србији има око 25.000 незавршених станова. Вредност грађевинских радова у првом кварталу ове године за четвртину је мања него у истом периоду прошле године.

Александар Мирковић из грађевинског предузећа "Арадиновић" каже да је ситуација изузетно тешка, али да на тржишту могу да опстану фирме које имају квалитетне пројекте, добре локације, добру сарадњу са банкама.

"Углавном су кредитни купци у питању, тако да je гро купаца лимитиранo са новцем што подразумева цену стана између 50 и 70 хиљада евра", каже Мирковић.

На тржишту непокретности од 2008. из године у годину, бележи се пад промета, али не и толики пад цена. У овој години продато је око девет хиљада станова, од чега 40 одсто у Београду.

У истом периоду Национална корпорација осигурала је 1.300 комерцијалних и хиљаду субвенционисаних кредита.

"Подаци за прва четири месеца показују веће интересовање за стамбеним кредитима генерално, већи број осигураних стамбених кредита за око 13 одсто укупно, и раст од шест одсто за комерцијалне и 24 одсто за субвенционисане кредите", објашњава Саша Јовановић из Националне корпорација за осигурање кредита.

На тржишту се често нуде неквалитетни и прескупи стари станови, посебно ако се узме у обзир куповна моћ становништва.

Ђорђе Павковић Бугарски из аустријске "Хаузмајстор Рустлер групе" каже да се на тржишту појављују некретнине по енормним ценама, упоредивим чак са окружењима, а оно што купци добију су неокречени станови или фасада која отпада.

"Мања инвестиција је да реконструишемо оно што имамо него да зидамо ново. Ако поредите на пример Беч тамо разлике у цени између новоградње и староградње практично не постоји, јер је сам начин одржавања некретнина другачији, а то је и законска обавеза тамо", објашњава Павковић-Бугарски.

У Србији је неопходна реконструкција милион и 300 хиљада објеката, а како показује студија Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије рађена уз помоћ Немачке организације за техничку сарадњу, тиме би се обезбедио посао за 10 хиљада радника.