Кредити у швајцарцима, опомена за убудуће

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић најавила је да се грађани који имају проблема са отплаћивањем кредита у швајцарским францима могу надати решењу за две до три недеље.

Табаковић није желела да прејудицира какво ће бити то решење, али је нагласила да очекује да ће оно бити опомена да се никада више не уведе такав производ који носи негативну рекламу за банку, а истовремено ставља НБС у негативну конотацију.

Гувернер је у интервјуу Танјугу нагласила да се ради о комплексном проблему, и да га не треба решавати "преко колена".

"Не мислим да држава треба да сноси последице појединачних одлука, јер непознавање закона никога не оправдава, као што ни незнање елемената уговора за заснивање уговорног односа, такође, никога не оправдава", рекла је Табаковићева.

Како је објаснила Табаковићева, грађани морају да буду свесни да су они ти који пуне буџет, и да када узмете из левог џепа и ставите у десни, нисте себи много помогли.

Гувернер НБС је нагласила да у време индивидуалних слобода пунолетни грађанин сам одговара за себе и доноси одлуку, али да, без обзира на бројна средстава информисања, грађане не треба оставити без пуне информације шта одређени банкарски производ - као што је стамбени кредит у швајцарцима - значи на дужи рок.

"Отворили смо проблем манипулисања тим кредитима јер има оних који тврде да су чак скупљи кредити у еврима него у швајцарским францима, и ми радимо симулацију кредита узетих и у једној и у другој валути", рекла је Табаковићева.

Грађани незаштићени

Кроз решавање тог проблема, како је навела, отворен је један још већи - грађани су незаштићени без обзира што постоји Закон о заштити корисника финансијских услуга, а с друге стране, банке су кроз Удружење банака организоване и уједињене у заједничком интересу.

Према њеним речима, неке од њих тај интерес посматрају краткорочно, мислећи да су тренутна уредност плаћања и висина камате најважнији, а да на дуги рок могу да имају ненаплатив пласман који ће морати да отпишу.

"Пре него што отпишемо кредите, боље је да видимо како ћемо моћи да помогнемо грађанима да их уредно отплаћују", рекла је Табаковићева наводећи да ће бити отворен и проблем удружења која штите интересе потрошача.

Табаковићева је напоменула да би у решавање проблема са отплатом кредита требало да се укључи и Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, која при осигуравању стамбених кредита узима добре провизије.

Ненаплативи кредити у привреди

Говорећи о проблему ненаплативих кредита у привреди, гувернер је подсетила да је највише пласмана отишло у трговину некретнинама, грађевинарство и трговину, и данас када се осећају последице кризе те три области јесу највећи ризици за банке, јер је највећи проценат ненаплативих пласмана управо у њима.

"О производњи, о извозу, о немогућности пласмана, не можемо ни да говоримо, јер је најмање таквих кредита у структури пласмана пословних банака", навела је Табаковићева истичући да би економска политика коју влада води, наслоњена на политику НБС, требало да се заснива на дугорочним мерама.

Табаковићева је рекла да мере НБС за враћање банака кредитирању као основном послу већ дају резултате. "Трговање са банкама јесте једна од уобичајених операција којом НБС повлачи вишкове ликвидности, али централна банка не откупљује сав вишак и не по највишој цени, и то већ даје резултате, додала је Табаковићева.

"Међутим, кредитирање се не повећава и то не зато што банке не желе да дају кредите, већ зато што привреда нема много наруџбина из Европе која је у рецесији, односно од својих традиционалних купаца. Уз то, много грађана губи посао, па се не усуђује да се задужи", указала је Табаковићева.

Како је напоменула Табаковићева, провизије банака и камате у Србији јесу врло високе, и више него у другим земљама, што је делом оправдано, али код нас постоје и бројни изговори.

"Инфлација јесте један од разлога, али њу тако високом чине висока јавна потрошња, као и цене хране", рекла је гувернер.

Табаковићева је рекла да на висину камата неспоран је и утицај процена кредитног рејтинга које у себи имају много тешко мерљивих елемената, па и оних који се тешко могу оправдати.

Према њеним речима, ако нека од банака нуди значајно високу камату на штедњу, НБС има механизме да то дестимулише, и то не само упозоравајућим саопштењима.

"Кад грађани, као штедише, не мере ризике на свој приход, НБС онда мора деловати и мерама којима ће под посебан третман да стави управо те изворе или те банке које прекорачују разумне границе камата, јер од цене извора средстава зависи цена кредита", прецизирала је Табаковићева. На такве изворе средстава, на пример, додала је, може да се повећа обавезна резерва.