Српске и немачке компаније граде "Јужни ток"

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић рекао је да ће изградња гасовода "Јужног тока" кроз Србију почеће око 20. децембра и најавио да би овдашње деонице гасовода могле да граде немачке и српске компаније у заједничком конзорцијуму.

Бајатовић је, пре састанка са амбасадором Немачке у Србији Хајнцом Вилхелмом, напоменуо да руководство "Србијагаса" већ разговара са неким немачким компанијама, попут "Сименса", о опремању и изградњи "Јужног тока" кроз Србију.

"Рачунамо на технолошко знање које можемо да добијемо од немачких предузећа, као и на кредитне линије банака из те земље", прецизирао је Бајатовић.

Бајатовић је нагласио да "Србијагас" има одличне контакте са немачким енергетским компанијама и додао да се ових дана очекује и реализација финансијског арамнжмана са Дојче банком.

Према његовим речима, Немачка је један од најзначајнихих економских и политичких партнера Србије која из такве сарадње може да има користи у будућности.

"Немачка је и један од највећих и најважнијих економских партнера Србије и са том земљом нас вежу заједничка интересовања, не само у енергетици, већ и у области развоја Дунавске стратегије и сарадња у научно-технолошком домену", напоменуо је Бајатовић.

Амбасадор Вилхелм очекује да ће немачке компаније моћи да сарађују са овдашњим фирмама на изградњи "Јужног тока" кроз Србију.

Вилхелм је подсетио да већ постоји добра сарадња између енегретских предузећа Србије и Немачке - ЕПС и RWE, које су недавно потписале Меморандум о разумевању за изградњу термоелектране у Обреновцу.

Немачки амбасадор је рекао да се нада да ће та сарадња бити продубљена у будућности и да ће Меморандум о разумевању прерасти у уговор за реализацију пројекта у Обреновцу.

О пројекту "Јужни ток"

Извршни директор "Гаспрома" Алексеј Милер потврдио је ове недеље да ће изградња "Јужног тока" почети 7. децембра и да ће прве количине руског гаса потећи у западну Европу 2015. године.

Пројекат предвиђа да "Јужни ток", у дужини од 3.600 километара (км), иде копненим путем, од налазишта гаса у Русији до руског дела црноморске обале, у околини града Новоросијска.

Након тога, гасовод иде по дну Црног мора, у дужини од 900 км, до бугарске обале, а затим копениним путем ка граници Србије.

Цео пројекат требало би у првој фази, до краја 2015. године, да осигура годишњи транспорт око 32 до 33 милијарде кубних метара природног гаса до потрошача у јужној Европи, а две године касније, када буде пуштен у рад и други цевовод, двоструко већу количину тог енергента.

У градњу "Јужног тока" биће уложено, према најновијим проценама, око 24 милијарде евра.

Капацитет гасовода кроз Србију износиће око 40 милијарди кубних метара гаса годишње, а очекује се да ће у у њој бити чвориште за снабдевање региона гасом, ка Републици Српској, Мађарској, Словенији, Аустрији, а можда и даље.

Пројекат трасе "Јужног тока" кроз Србију је највећи инвестициони пројекат у последњих шест деценија и његова вредност, само за изградњу, процењује се на око две милијарде евра.

Акционари "Јужног тока" су руски "Гаспром" који има половину власништва у заједничком предузећу, а другу половину поседују италијански ЕНИ, француски ЕДФ и немачки БАСФ.