Јавно о јавним набавкама

У свакој земљи држава је највећи купац робе и услуга. Наша троши готово четири милијарде евра годишње - велики део, кажу упућени, несавесно, па су јавне набавке - највећи извор корупције.

"Међу нама привредницима постоји максима да не учествујемо на тендеру који нисмо наместили, јер је онај ко учествује на таквом тендеру поприлично неук и романтично наиван", каже Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа.

Креатори новог закона обећавају уз њихове прописе прве године уштедеће се 500 до 700 милиона евра.

"Уводимо у закон набавке које су до сада биле ван закона и то пре свега набавке које се финансирају из иностраних кредита, затим куповина и закуп непокретности, као и поверљиве набавке", каже Бојан Терзић, коаутор Закона о јавним набавкама.

Прописи се прилагођавају европским, Управа за јавне набавке имаће шира овлашћења, ток јавне набавке ће се пратити електронски... Није лоше, али може боље - прве су реакције стручњака.

Државни ревизор Радослав Сретеновић сматра да је за озбиљне повреде само прекршај блага реакција. "На основу свог ревизорског искуства предлажем да се за набавке од преко 10 милиона динара злоупотреба третира као кривично дело", истиче Сретеновић.

Душан Коруноски из Уније послодаваца Србије наводи да је кључна мањкавост непостојање обавезе и санкције за наручиоца. "Јавна предузећа нпр. имају одрешене руке да праве грешке и евентуално одговарају само у прекршајним поступцима ако дође до ревизије", каже Коруноски.

Недоумице изазива и увођење грађанског надзорника за велике набавке.

"Питање је на основу којих критеријума се одређује, ко то плаћа из којих извора и шта ће од тога испасти и одговорности за извештај који подноси скупштини", наводи Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија.

Шта ће тачно писати у предлогу закона када стигне у Скупштину, можда ће се знати за седам дана - до тада сви заинтересовани, креаторима закона могу доставити примедбе и сугестије, они обећавају да ће их размотрити.