Читај ми!

За сада без отпуштања у јавном сектору

Велика рупа у буџету приморала Млађана Динкића да покуша да укине непотребне државне агенције, али да нико из јавног сектора не остане без посла. Овај план се неће односити на запослене у приватном сектору.

Са око 120 државних агенција, Србија је европски рекордер. Министар финансија и привреде Млађан Динкић најављује укидање појединих агенција, али не и отпуштања вишкова у јавном сектору - док криза траје.

То се међутим, не односи на запослене у приватним компанијама, где, како груба рачуница показује, у последње време дневно без посла остаје 80 радника.

Велика рупа у буџету приморала је новог министра финансија да покуша да истовремено оствари два наизглед неспојива циља: да укине непотребне државне агенције, али и да поред тога нико из јавног сектора не остане без посла.

"Моја идеја је да током кризе не отпуштамо људе зато што ако оду на тржиште рада неће наћи посао. Ионако има пуно људи без посла, па је боље да неко време буду плаћени док криза траје па да тек онда иду да траже посао", објашњава Динкић.

Министар истиче да отпуштања стварају штету грађанима и привреди кроз непотребне бирократске процедуре, јер бирократија је таква, да сврху свог постојања налази у измишљању непотребних ствари и оптерећивању грађана и привреде.

На први поглед, оваква најава, из угла синдиката чини се добром.

"Највећи послодавац, држава, најављује да неће бити лојална према другим послодавцима у реалном сектору, односно да ће замрзнути стање које тренутно постоји, што ни једном приватном послодавцу неће бити могуће", каже председник синдиката "Независност" Бранислав Чанак.

Укупан број запослених у привреди је скоро милион и 200 хиљада, а тек сваки четврти нешто  производи. Јавни сектор, са јавним предузећима и државном управом, запошљава више радника него што их има у производњи.

"Ниво запослености у јавном сектору је неодржив и мислим да међународне инситуције неће дозволити у јавним предузећима овакву пренатрпаност", сматра Топлица Спасојевић из Удружење корпоративних директора.

Постоји, кажу, рецепт којим се истовремено боље пуни буџет и помаже онима који остану без посла у јавном сектору.

Примери за то су  Хрватска, Словачка и Чешка, каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца, указујући да је тамо тачно прорачунато колико годишње кошта један запослени у јавном сектору и тај новац се одваја у посебан фонд.  

Иначе, плате чиновника су за 40 одсто веће него у запослених код приватника.

Број коментара 15

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи