Штедети или трошити?

Стезање каиша или потрошња, дилема је која се намеће у свету од када је криза почела. Док Европска унија инсистира на штедњи, са оне стране Атлантика стижу упозорења да би то могао бити камен око врата. Најгласнији је нобеловац Џозеф Штиглиц, који каже да је таква политика равна самоубиству европске економије и да треба трошити.

Штедња, штедња и опет - штедња, тако би се могла описати економска филозофија држава у овогодишњим касама широм Уније. Рецепт за оздрављење економија америчког нобеловца Џозефа Штиглица, међутим, сасвим је другачији - потребно је потрошњом покренути раст, а потом бринути о мањку у буџету.

Као неке од предности потрошње наводе се већа производња и продаја, већи извоз и брже отварање радних места. Као недостаци - веће задуживање, мањак у каси, раст увоза и већа опасност од инфлације.

За стезање каиша као предности истичу се смањење минуса у каси и трошкова, као и смањење задуживања и инфлације. Недостаци су стагнација или спор привредни раст, спор раст зарада и, између осталог, мање новца за субвенције привреди и пољопривреди, што умањује њихову конкурентност.

"Нема апсолутно доброг лека, већ се бира између два која су мање лоша. За мене је боља инвестициона потрошња", рекао је професор на Факултету за економију, финансије и администрацију Михајло Црнобрња.

Неједнака производња и потрошња

Економиста Небојша Савић наводи да то за Србију и није баш добро решење, јер "ми и даље трошимо више него што привређујемо".

Иако је и српски буџет најављен као штедљив, много критика има на рачун тога да држава не штеди и да троши на све више него на инвестиције.

Професор Економског факултета Бошко Живковић сагласан је да Србија троши више него што зарађује. Он сматра да је стога неопходна штедња и у приватном и у јавном сектору.

"Ја бих више волео потрошњу, него стезање каиша. Али, сада је стезање каиша услов да би била већа потрошња, а не обрнуто", рекао је економски саветник премијера Јуриј Бајец.

Ипак, за сада је извесно да ће европски лидери, упркос овим суморним прогнозама, наставити да штеде евре. А када је реч о динарима и српским званичницима, чини се да ће највећа брига бити како додатно да се не задуже да би трошили, што је у изборној години увек велико искушење.