Миланковић на новој новчаници

На новој новчаници од 2.000 динара, која је данас представљена, налази се портрет Милутина Миланковића, прослављеног светког научника српског порекла. Новчаница ће бити пуштена у оптицај 30. децембра.

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да је новчаница урађена по светским стандардима, са најсавременијим елементима заштите од фалсификовања и да се уводи да би се олакшао платни промет у Србији.

"Новом новчаницом од 2.000 динара смањићемо укупну количину новчаница у оптицају за око 20 милиона комада, а самим тим и трошкове израде за око 170 милиона динара, олакшаћемо пословање новцем и попунити постојећи простор између апеона од 1.000 и 5.000 динара", рекао је Шошкић.

Гувернер је објаснио да се новом новчаницом не повећава укупан износ новца у оптицају, већ да се само мења апоенска структура.

"У тренутку када је читава евро зона у до сада незабележеној кризи важно је да чувамо наш динар", рекао је Шошкић и подсетио да је динар ове године био најстабилнија валута у поређењу са валутама земаља у окружењу.

Генерални директор Завода за израду новчаница Милутин Игњатовић истакао је да нова банкнота има бројне заштите од фаслификовања, као што су машински читљиви елементи заштите, ОВД кинеграм и видљива заштитна влакна, који ову нову новчаницу чине изузетно тешком за фалсификовање.

Игњатовић је нагласио да је нова новчаница по технолошким и дизајнерским решењима на нивоу евра и додао да је у њеној изради учешће ручног рада 72 одсто, а машинског свега 28 одсто.

Новчаница од 2.000 динара први је потпуно нови апоен који се пушта у оптицај после више од седам година. На наличју новчанице је фигура Миланковића са фрагментима стилизованих приказа из његових научних дела.

Нова новчаница уводи се у оптицај у тренутку када су девизне резерве НБС, према оцени централне банке, на задовољавајућем нивоу и износе 11,4 милијарди евра, а међугодишња инфлација наставља да пада.

Биографија Милутина Миланковића

Милутин Миланковић је био астроном, геофизичар, климатолог, математичар, инжењер проналазач, доктор технике, универзитетски професор и књижевник. Рођен је у Даљу, а реалну гимназију завршио је у Осијеку. Завршио је Грађевински факултет, а 1904. године постао је доктор техничких наука.

По оснивању Београдског универзитета, Миланковић је постао ванредни професор примењене математике. У међувремену је изабран за редовног члана САНУ.

Његова најзначајнија дела су "О примени математичке теорије спровођења топлоте на проблеме космичке физике" и "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба".

Миланковић се бавио суштинским космичким и људским питањима, сунцем и ледом, од чијег међусобног односа зависи појава и опстанак живота у свемиру.

Математички је објаснио узроке, настанак и трајање ледених доба на Земљи, доказао везу између небеске механике и климе на Земљи и поставио теорију померања северног Земљиног пола.

Миланковић је и творац досад најпрецизнијег календара, у којем је календарска година свега две секунде дужа од садашње тропске године. Умро је у Београду 12. децембра 1958. године, а по властитој жељи, његови посмртни остаци пренесени су у Даљ, 1966. године.

Новчаница на којој се налази његов портрет друга је по вредности, иза оне од 5.000 динара која се користи од 2003. године и на којој је портрет Слободана Јовановића.

У оптицају су и папирне новчанице од 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1.000 на којима су потрети Вука Стефановића Караџића, Петра Другог Петровића Његоша, Стевана Стојановића Мокрањца, као и Николе Тесле, Надежде Петровић, Јована Цвијића и Ђорђа Вајферта.