Пара нема, а сви возе

У време економске кризе, упркос поскупљењу горива, опреме и одржавања возила, и даље се не одричемо лако волана. На седам милиона становника, у Србији је регистровано 1,5 милиона возила, а само у последње две године издато је око 200.000 нових возачких дозвола.

Ако годишње пређете око 15.000 километра, тај пут, уз све пратеће трошкове, одржавање и регистрацију, за годину дана платићете 200.000 динара. Многи кажу да не знају где налазе новац за аутомобил.

Када улажемо у аутомобил, највише дајемо за гориво, затим за казне, паркинг или гаражу. Инвестиција на месечном нивоу некад буде и до трећине укупних месечних примања.

"Просечан грађанин Србије спреман је пуно тога да се одрекне, али не од тога да се превози својим возилом", рекао је Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја.

Европљани полако одустају од аутомобила и све више људи, посебно младих, користи метро или бицикл. План је да се до 2050. године уведе одлука о коришћењу искључиво електромобила у градском језгру, не рачунајући јавни превоз.

Милан Божовић са Саобраћајног факултета Беград каже да све развијене земље имају политику штедње, средстава и ресурса. 

"Један од видова штедње је фаворизовање јавног масовног превоза путника, тако што се ограничава коришћење аутомобила и корисници превоза усмеравају на средства масовног јавног превоза", каже Божовић.

Стручњаци упозоравају да возимо аутомобил иако нам стандард то често не дозвољава, а јавни превоз, иако побољшан, недовољно је искоришћен.