Штедња за сигурнију старост

Пензије ће убудуће бити све мање, јер ће доћи до топљења државних пензионих фондова. Они који раде већ сада би требало да мисле на то како да осим државне пензије, обезбеде додатни новац за старост. То се може постићи уплатама приватних пензија у добровољне пензионе фондове или уплатама животног осигурања.

Број пензионера у Србији сваке године се повећава и пензиони фонд одавно није довољан за исплату пензија. У многим земљама приватне пензионе фондове користи велики број грађана. Код нас нису толико популарни.

Претпоставља се да ће у будућности, због дужег животног века број пензионера у односу на број запослених само расти. То практично значи да ће убудуће пензије бити све мање и да би они који раде већ сада требало да мисле на то како да осим државне пензије, обезбеде додатни новац за старост.

"Тенденција топљења државних пензионих фондова ће у једном тренутку довести до тога да ће обична пензија бити социјални додатак, односно, минимум за преживљавање, а све остало је на грађанима да сами себи обезбеде унапред", каже Душан Узелац са портала Каматица.

Један од начина да се то уради је уплата тзв. приватних пензија у добровољне пензионе фондове. Што се раније почне у њих улагати, то ће пензија бити већа.

Има их неколико у Србији, а процедура је прилично једноставана. Потпише се уговор са фондом о отварању рачуна и договори се о суми коју грађанин жели да уплаћује.

Примера ради, ако се одлучите да месечно од плате одвајате 30 евра у пензиони фонд, под условом да је принос на годишњем нивоу 4 одсто, за двадесет година имаћете нешто више од 10.060 евра. Следећих двадесет година, месечно ће вам се исплаћивати мало више од 60 евра, а можете да подигнете и сав новац одједном.

Уплата животног осигурања

Једна од солуција коју можете да изаберете, када мислите на старост, је и уплата такозваног животног или пензионог осигурања.

"Одлучио сам се за животно осигурање како бих у време кад одем у пензију обезбедио нека средства, јер претпостављам да ће ми се тада приходи знатно смањити. Уложио сам у животно осигурање, јер представља неку врсту животног обезбеђења, не само мене, него и мојих најмилијих у случају непредвиђених великих финансијских губитака, болести", каже Срђан Котор.

Са овом економском кризом, многи се питају колико је сигурно улагати свој новац сада, за нешто што ће им користити тек за двадесетак година. Упућени тврде да је ризик мањи од извесности да ће у будућности пензија бити довољна једино за преживљавање.

"Ризик у пословању пензионих фондова сведен је на минимум, јер држава ригидном процедуром управљања тим фондовима ограничава свако могуће ризично пословање везано за те фондове", каже Душан Узелац.

Стручњаци саветују грађанима да пре него што одлуче у који ће фонд улагати новац за старост, добро проуче њихове понуде и размисле о томе колико новца месечно, квартално или годишње могу да одвајају за старе дане. За све нејасноће грађани могу питати у Народној банци Србије и мирно сачекати старост.

број коментара 4 пошаљи коментар
(уторак, 19. јул 2011, 10:35)
anonymous [нерегистровани]

Niti jedan fond

vam nije siguran. Samo dok uplacujete - sigurni ste - ali, kad budete nesto trebali, ima stotine uslova koje morate ispuniti, da dodjete do svojih novaca. E, vidite, to vam je tako u osiguravajucim zavodim i u "uredjenom" zapadu. U Srbiji, po isprobanoj praksi, moze biti samo prevara.

(понедељак, 18. јул 2011, 18:08)
anonymous [нерегистровани]

Milan J.

Dafiment ili Jezdament invest. Koji mi je fond sigurniji!!!

(понедељак, 18. јул 2011, 17:40)
anonymous [нерегистровани]

istomišljenik

istog sam mišljenja, ali u hrvatskoj po zakonu mora poslodavac izdvajati u tzv, drugi stup mirovinskog osiguranja, to je već nekih 10-tak godina, postoji i treći stup mirovinskog osiguranja kojeg svako uplaćuje sam (nekada je bila porezna olakšica za uplate do 12.000 kuna - 1,700 eura godišnje)ali sam ipak nekako najsigurniji kada ulažem sam i sam snosim posljedice. Najbolje ulaganje napravio sam kod uvođenja Eura, kupivši građevinski teren, čija se vrijednost udvostručila za godinu dana, sa 100.000 njemačkih maraka (400.000 kuna) na 100,000 Eura (740.000 kuna).
Zato najbolje sam ulagati, kod fondova nema brzine u radu, nema fleksibilnosti...
pozdrav svima

(понедељак, 18. јул 2011, 08:24)
anonymous [нерегистровани]

bajka

evo kad pročitah ovaj tekst - tačno mogu mirno da spavam, jer je sav moj novac na sigurnom, tj. kod mene ... :)))