Потрошачи траже ниже марже

Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице, како би се очувао стандард грађана. У Министарству трговине кажу да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост. Стручњаци тврде да мање марже не би битно снизиле цену хране.

Због пада куповне моћи, Национална организација потрошача позива Владу да својим мерама снизи марже за неке основне животне намирнице и тако очува пољуљани стандард становништва.

У Влади сматрају да би такав потез био погубан за српску привреду, да би донео несташице и поремећаје на тржишту.

Уље, млеко, шећер, кафа, воће и поврће, само су неки од производа који су поскупели од почетка године. Поједини грађани куповину су свели на минимум.

Произвођачи и трговци разлоге за нова поскупљења правдају поскупљењем увозних сировина и енергената, високим каматним стопама и нестабилним курсом. Висина маржи је, кажу, пословна тајна.

У формирању малопродајне цене, добављачи учествују готово са 70 одсто, трговци испод 18, а држава око 13 процената.

Председник Националне организације потрошача Горан Паповић каже да ће захтевати од Владе да двадесет основних животних намирница стави под контролу и уведе марже ниже од садашњих.

"Грађани Србије овакав намет и овај раст цена не могу да издрже. Не прихватамо образложење да Влада не жели да се меша у тржишно пословање, у тржишну утакмицу, ако знамо да тржиште Србије није отворено и да не постоји тржишна утакмица", рекао је Паповић.

У Министарству трговине кажу да је стандард угрожен и да држава мора да направи социјалне карте и води активну социјалну политику, али и да би државно администрирање маржи и цена вратило Србију у прошлост.

"Посезање за таквим мерама било би погубно за привреду Србије. Такве мере смо ми имали пре 30 и више година, кад смо имали административни систем привреде. Последице таквих мера су несташице у привреди и колоне потрошача да купе неки прлоизвод. Последице су непредвидиве, јер се ремете и односи појединих привреда", каже саветник министра трговине, професор Стипе Ловрета.

Просечна маржа за храну и алкохолна пића у Србији је 16,7 одсто. У Немачкој, на пример, просечна маржа на храну је 26,4 одсто, у Америци 25,6 одсто, Великој Британији око 23, Холандији око 22, а у Француској 20 процената.

Стручњаци подсећају да је маржа разлика између куповне и продајне цене, а не чиста зарада трговца, како се у јавности често погрешно мисли. Тврде да смањење њихових маржи не би битно снизило цену хране.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(среда, 16. феб 2011, 09:50) - anonymous [нерегистровани]

ne traže potrošači

nego je država to predložila pre nekih mesec dana kako bi dokusurila sitne trgovce i poboljšala položaj monopolista veletrgovina

(уторак, 15. феб 2011, 11:55) - anonymous [нерегистровани]

A odakle plate?

Kad je drzava bankrotirala!

(уторак, 15. феб 2011, 10:42) - anonymous [нерегистровани]

tako je

nazalost je ministarstvo u pravu, smanjenjem marze ce mozda pojedine namirnice pojeftiniti na veoma kratko vreme..jer ce onda proizvodjaci odmah iskoristiti priliku da bi cenu povecali i onda bi opet bili na tom, nivou kao i pre...

jedino resenje jeste jaki sindikati da bi ljudi dobili plate od kojih se moze ziveti....

(уторак, 15. феб 2011, 09:43) - nemacka [нерегистровани]

nemacka

Iskren neznam kolika je marza u Nemackoj,ali znam da je litar ulja 99 centi kilogram secera 60,litar mleka 63centa kilogram brasna 25 centi,kilogram mesa mlevenog kada je na snizenju 2,5e itd itd sto kod nas nije takav slucaj a kolika je platna moc Nemacke a kolika nase a nasi politicari uvek uporedjuju da moramo da se priblizimo strandardu eu.strasno i zalostno