среда, 01. сеп 2010, 09:30 -> 13:56
Интервју: Алберт Јегер
Шеф Мисије ММФ-а Алберт Јегер у ексклузивном интервјуу за РТС говори о детаљима договора са Владом Србије у оквиру пете ревизије текућег "стенд бај" аранжмана.
Делегације Владе Србије и Мисија Међународног монетарног фонда завршиле су званичне разговоре поводом пете ревизије текућег "стенд бај" аранжмана. Договорено је да се следеће године плате и пензије повећају три пута - у јануару, априлу и октобру. Такође, усклађен је Закон о фискалној одговорности, који ће се пред посланицима наћи на јесењем заседању.
Резултати преговора са Међународним монетарним фондом тема су вечерашње емисије "Око економије" која почиње у 18.25 на Првом програму РТС-а.
Шта је коначно договорено са ММФ-ом, за РТС говоре министарка финансија Диана Драгутиновић и Алберт Јегер, шеф делегације ММФ-а.
Шеф Мисије ММФ-а Алберт Јегер рекао је да ће Извршни одбор Фонда одлучивати о одобравању пете ревизије аранжмана са Србијом највероватније 27. септембра, а предуслов за позитивну оцену је упућивање Закона о фискалној одговорности у скупштину.
Јегер је на конференцији за новинаре у Влади Србије истакао да ће, уколико ревизија буде добила позитивну оцену, Србија моћи да повуче 380 милиона евра за подршку девизним резервама.
Министарка финансија Диана Драгутиновић је рекла да су преговори са ММФ-ом били успешни и додала да ће одмрзавање плата и пензија буџет коштати око четири милијарде динара.
За покриће тог мањка, према речима министарке, искористиће се новац са девизног рачуна државе, затим кредити ЕУ, Светске банке, као и новац од продаје државних записа.
Потпредседник Владе Јован Кркобабић изјавио је да је договорено да пензионери који имају пензије у износу од 20.500 динара и ниже добију по 5.000 динара и најавио да ће исплата те једнократне помоћи кренути најкасније до 15. октобра.
Кркобабић је рекао да се испитује и могућност издвајања средстава за указивање помоћи и пензионерима чија су примања до 30.000 динара.
Гувернер НБС Дејан Шошкић изјавио је да је Фонд позитивно оценио вођење монетарне политике у претходном периоду и оценио да је позитиван потез НБС био повећање референтне каматне стопе што је довело до стабилизације цена.
О детаљима договора са Владом Србије ексклузивно за РТС говори шеф Мисије Алберт Јегер. Разговор је водила Весна-Дамјанић Бранковић.
Господине Јегер, који је коначан договор у вези са платама и пензијама?
Јегер: Постигли смо компромис да се плате одмрзну у јануару, уместо у априлу и тада ће доћи до усклађивања.
Када кажете усклађивање, да ли то нужно значи и да ће се примања повећати?
Јегер: Идеја је да се у јануару 2011. плате и пензије повећају за онолико колика буде инфлација у другој половини ове године. То би према садашњим проценама могло да буде два одсто. Висина инфлације зависи од оног шта ће се дешавати до краја године.
Можете ли бити мало конкретнији, да ли то значи да ће плате и пензије расти само онолико колика буде инфлација, а не колики буде привредни раст?
Јегер: То је тачно, у јануару ће расти за онолико колика буде инфлација у другој половини ове године. Међутим, биће још једно усклађивање у априлу, и то за онолико колика буде инфлација за прва три месеца, плус половина од онога за колико буде растао бруто домаћи производ.
А зашто није била добра идеја да се одмрзну плате и пензије сада у октобру?
Јегер: Одмрзавање у октобру би пробило овогодишњи буџет са тим додатним трошковима који би се пренели и у буџет за идућу годину. Други проблем у вези са тим је тај што би то нарушило кредибилитет Владе, након што је обећала да ће замрзавање плата и пензија бити одржано бар до краја ове године.
Да ли је ово било најтеже питање током ове две недеље преговора?
Јегер: Било је вероватно најтеже, али је то питање које смо морали да решимо. На крају дана дошло је до компромиса чак и међу различитим странама унутар Владе.
Како ви гледате на те различите позиције које сте затекли унутар Владе?
Јегер: Понекад су заиста различите позиције, али се често морају размотрити са тачке фискалне реалности у којој се земља налази, а то је да пролази кроз рецесију, мало новца је слободно у буџету за неке идеје које политичари имају.
Током сваких преговора, укључујући и ове, има доста гласина које долазе из српских извора, па чак и од званичника. Како гледате на то, да ли сте их свесни?
Јегер: Свестан сам, али је то на другој страни како жели да води преговоре.
Да ли утичу на коначан исход преговора?
Јегер: Углавном не, нема утицаја на коначан исход.
Шта је са помоћи најстаријим грађанима - пензионерима која је обећана до краја ове године.
Јегер: Још увек је ту договор који само постигли у мају, а који се тиче једнократне помоћи за запослене у јавном сектору и за пензионере. Постоји притисак да се та накнада повећа и кључно питање је да ли има новца у буџету за то. То је вероватно друго важно питање током ових преговора. Прва идеја је била да ће бити већи приходи у каси и да би се одатле могао финансирати тај додатни трошак. Испоставило се да тог новца нема и сада смо гледали да ли је могућа прерасподела средстава. Ту су, међутим, различити приоритети унутар саме Владе. Тако би, рецимо, министар економије хтео да се потроши више новца за субвенције привреди, а ту је и потреба за додатним средствима због проблема на тржишту млека на шта је указао министар пољопривреде и коначно - ту је потреба за више новца за пензионере. Све ове потребе морају се поставити да се зна шта је најважније и да се ускалди са количином новца која је на располагању.
Дакле, коначна одлука ће бити на Влади како да прерасподели новац?
Јегер: Да, треба најпре утврдити о којем износу је реч, а потом направити приоритете где тај новац треба да се усмери. Ми смо проценили да је реч о око шест милијарди динара.
Једно од важних питања јесте и Закон о фискалној одговорности, који би требало да ограничи нашу Владу да троши. Ви сте имали прилику да видите нацрт закона, да ли сте задовољни?
Јегер: Имамо договор о детаљима тог закона и идеја јесте да се поставе оквири Влади колико сме да троши неколико идућих година. Закон ће поставити правило да мањак у каси може да буде око један одсто бруто домаћег производа. Уколико буде велик, као што је сада, ту ће бити правило које би требало да омогући како да се тај минус у каси смањи.
Шта можемо да кажемо, шта ће овај закон донети обичним грађанима који плаћају порезе?
Јегер: Главни проблем овде у Србији, као и другим земљама, је тај што политичари имају пуно идеја како да троше новац и у исто време порески обвезници нису вољни да плаћају превише пореза. Дакле, треба да се нађе неки маханизам да мањка не буде више. А овај закон, ако се буде поштовао, даће министарки финансија јаке инструменте да каже онима који хоће да троше више да не могу јер им тај закон то не дозвољава. Тако се постиже низак дефицит у каси и самим тим се обезбеђује стабилност земље, спречава се инфлација.
Поменули сте буџет за идућу годину, да ли сте имали прилике да о томе разговарате с нашом министарком финансија - шта је то шта ће бити осетљиво питање за идућу годину?
Јегер: За сада имамо прелиминарани договор да ће минус у каси бити мањи него ове године јер сви очекујемо да ће економија расти више. А садашњи дефицит је висок, скоро пет одсто. Проблем ће бити тај да се ускладе различите потребе различитих министара који ће тражити вероватно више него што има новца у буџету.
Ако говоримо о идућој години, шта бисте поручили грађанима - да ли да штеде или да инвестирају?
Јегер: Веома је важно да се повећају иневестиције, али је важно да је Србија почне више да извози јер ће на тај начин имати стабилнију економију.
Али обични грађани, шта они да очекују - хоће ли живети боље?
Јегер: Имали сте веома велику рецесију прошле године, не само у Србији, већ у читавом свету. Ове године је већ боље, али привредни раст од 1,5 одсто није много за земљу у транзицији као што је Србија, а посебно је проблем тај што расте број незапослених. У 2011. очекујемо раст од три процента, што неће бити као пре кризе, али даће осећај да се ситуација нормализује и требало би да дође до заустављања даљег пораста незапослености.
