четвртак, 22. јул 2010, 07:20 -> 12:11
Нова Обамина победа
Потписивањем нових финансијских закона, председник САД Барак Обама унео револуционарне промене на Волстрит и у амерички банкарски систем, најдубље од времена велике финансијске кризе, тридесетих година XX века. Знатно већа улога државе.
Председник САД Барак Обама потписао је Предлог закона о историјској реформи прописа у америчком банкарском сектору и на Волстриту и тиме га озаконио, указавши да ће то преуређење допринети окончању праксе, која је гурнула америчку економију у најдубљу рецесију од тридесетих година прошлог века.
Тај закон, чијем су усвајању, углавном, допринеле демократе, донет је готово две године после финансијског колапса у САД, 2008, који је изазвао последице широм света.
Ти прописи дају влади нову надлежност да разбија компаније које угрожавају економију, баца више светла на финансијско тржиште које је избегло надгледање регулатора и формира нову агенцију за заштиту потрошача у њиховим финансијским трансакцијама.
Обама је оценио да ће те реформе помоћи људима у њиховом свакодневном животу - при потписивању уговора, у разумевању пореза и процени ризика.
"Са овим законом, од америчког народа више никада неће бити тражено да плаћа рачуне за грешке Волстрита", рекао је Обама приликом церемоније потписивања закона који је амерички Конгрес одобрио прошле седмице.
Тим законом о свеобухватној реформи финансијског система САД одређује се нова улога појединих државних агенција и значајно шире овлашћења Централне банке.
Доношење тог закона о реформи Волстрита, чији је циљ да се спречи понављање кризе из 2008. године, био је један од приоритета председника Обаме и за њега, свакако, представља значајну политичку победу, чији ефекти, међутим, неће бити видљиви одмах, или барем не до новембарских избора за Конгрес.
Закон је прво био усвојен у Представничком дому, још у децембру прошле године, а у Сенату у мају.
Од тада је у току било усклађивање две верзије, како би његов коначни текст, у истоветној форми, протекле седмице, поново усвојила оба конгресна дома.
Тај закон, који представља највећу реформу финансијске регулативе још од времена Велике депресије тридесетих година и који су аналитичари оценили као историјски, предвиђа механизме за ликвидацију великих финансијских компанија које се нађу у проблемима, како би се избегло да за собом повуку целу привреду.
Законом се, такође, одређује формирање савета који би откривао претње по финансијски систем и агенције за заштиту потрошача, која би надгледала послове између становништва и финансијских институција.
Последњи део законског текста који је био усаглашен односио се на сложене финансијске трансакције на тржишту деривативних инструмената.
Анкете показују да 60 одсто Американаца подржава стриктније регулисање пословања банака и других финансијских институција.
