недеља, 11. јул 2010, 12:00 -> 12:25
Свету прети нова криза
Постоји реална опасност од треће глобалне привредне кризе, изјавио добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман. Драконске мере штедње у овој години могу успорити привредни раст и довести до стагнације, оценио Кругман.
Добитник Нобелове награде за економију Пол Кругман је у разговору за телевизију Си-Ен-Ен упозорио је да свету прети трећа велика привредна криза.
Кругман сматра да су потребне мере штедње и буџетска кресања, али да би њихово увођење у овој години било огромна грешка која би могла да покрене трећу велику кризу, пренели су светски медији.
У САД је у току велика расправа међу економистима коју је подстакао управо овај нобеловац својим текстом у Њујорк тајмсу 27. јуна ове године када је написао да се "прибојава да се налазимо у раној фази треће кризе".
Алудирајући на претходне велике америчке кризе, које су почеле 1873. и 1929. године, Кругман сматра да ће "та трећа криза бити примарно политичко затајивање".
Кругман је у изјави Си-Ен-Ену рекао да светска финансијска криза, која је почела 2007. а чији је врхунац био 2008. године, може да пређе у дуг период рецесије, уколико се не промени политика.
Водећи амерички економисти се споре око тога да ли је важније укротити државни дуг или подржати домаћу економију и запосленост.
Једни се прибојавају рецесије, други упозоравају да према "грчкој кризи" нису имуне ни САД.
Према мишљењу Кругмана неизбежно је да се новчано стимулише економија и да се подржи запошљавање пре него што глобалну економију, са САД на челу, повуче опасни вир високе незапослености и настављајуће дефлације која води привредној стагнацији. Јер, како наводи Кругман, потрошачи чекају на снижавање цена и одлажу куповину робе и услуга.
"Уколико човек не ради три, четири године, за њега је веома тешко да се поврати", каже Кругман упозоравајући да уколико са тим будемо наставили, да ћемо сваке године бити све ближе дефлацији.
Плашење грчким сценаријем
Америчка влада би, према мишљењу Кругмана, сада требало да се усредсреди много више на подршку запошљавању него на уштеде у буџету.
Добитник Нобелове награде за економију 2008. године тврди да захваљујући ниским каматним стопама влада може да позајмљује релативно јефтино и да би буџетска кресања нанела штету економским изгледима, тако да, на крају, не би помогла смањивању дефицита.
Мере штедње су, према Кругману, неопходне, али за то сада није повољно време.
Нобеловац сматра да "застрашивање" примером Грчке није одговарајуће и да су проблеми те земље "посебан случај", који се у многим правцима разликује од САД, или Британије.
Мишљење да би било добро сачекати са кресањима, подржава и амерички председник Барак Обама и његов министар финансија Тимоти Гајтнер, указују медији подсећајући да су се по том ставу подударили и са немачком канцеларком Ангелом Меркел и да се о тој теми недавно водила и медијска дискусија између милијардера Џорџа Сороша и шефа Европске централне банке Жана-Клода Тришеа.
Кругманове бојазни дели и други нобеловац Џозеф Стиглиц који је, такође за Си-Ен-Ен, рекао да је "прерано да се смањује подршка фискалних политика и да је готово исто превремено смањивати подршку банкарском сектору.
Неки економисти, међутим, упозоравају на то да фискални стимуланси могу остати без ефекта, као што се у САД то већ десило.
Нил Фергусон, историчар и економиста са Харвардског универзитета тврди да САД не могу да мисле да су имуни према "грчкој кризи".
"Стално ћемо укруг играти кејнзијанску карту и испробавати даље фискалне стимулансе, или ћемо се суочити са реалношћу, да је неопходно брзо повећати порезе и смањивати издатке, уколико желимо да одржимо поверење међународног тржишта хартија од вредности", каже Фергусон.
"Буџетска криза нас може достићи током две године, међутим, тада неће више бити новца за даље кејнзијанске стимулације, каже Фергусон.
"Супротна фискална аритметика ће на крају погодити сваку земљу, рачунајући и САД која, свакако, настоји да буде најатрактивнија и најбезбеднија лука за инвестиције. Већ неко време говорим да су америчке обвезнице безбедна лука, исто као што је безбедна била лука Перл Харбор 1941. године", каже угледни економиста.
Према мишљењу главног економисте Међународног монетарног фонда Оливера Бланшара сада се чини да ће светска економија избећи рецесију, али да од многих фактора зависи како ће се развијати дужничка криза у Европи.
Владе, према његовом мишљењу, морају снижавати дугове.
"Мора доћи до фискалне консолидације, са таквим дефицитима какве имамо, не можемо наставити. Али до тога мора доћи на основу поузданог средњорочног плана. Плана за који ће бити потребно неколико година да би обезбедио стабилан однос дуга према бруто домаћем производу", каже Бланшар.
Његов претходник у ММФ-у, садашњи професор јавних финансија на Харварду Кенет Рогоф сагласан је са тим.
"Не можете то (оздрављење финансија) спровести брзо. То ја не бих радио. Али мислити да ћете трошити и трошити све док не поплавите, само зато што можда прети велика криза? То је мислим сулудо", сматра Рогоф.
