субота, 26. мај 2012. | Изаберите писмо: Latinica



 

Насловна > Вести > Економија > Струја на ветар

уторак, 06. јул 2010, 07:26 -> 12:28

Струја на ветар

Европска унија је прошле године у изградњу електрана на ветар уложила 13 милиона евра. Први ветропарк код нас биће подигнут на Честобродици, средином следеће године. Општини Бољевац годишње ће доносити пола милиона евра.

Десетомесечним мерењем учесталости брзине јужног и југоисточног ветра на превоју Честобродица, установљено је да на простору од 700 хектара, у општини Бољевац, може да се изгради 40 ветрогенератора снаге 2,5 мегавата.

Изјаве Марка Лучија, Небојше Марјановића и Зорана Мојића

Брзина ветра, која на том простору варира од 6,2 до 8,5 метара у секунди, довела је италијанског инвеститора у Србију. Директор "Бонкома" за Југоисточну Европу Марко Лучи каже да, као инвеститор, има велики страх, јер је то велика инвестиција.

Ветропарк снаге 100 мегавата општини ће, по сваком производном киловату доносити 1,5 одсто зараде, што је око пола милиона евра годишње.

Председник Општине Бољевац Небојша Марјановић каже да је будућа добит четвртина садашњег буџета.

"То су она недостајућа средства која ћемо уложити у развој инфраструктуре и то ће бити средства која ће нам помоћи да покренемо укупни развој општине", рекао је Марјановић.

Пошто је у Србији понуђена ниска откупна цена проиведене струје, италијански инвеститор планира да струју извози у Италију, где ће је продавати 2,5 пута скупље.

Директор "Екоенерго инжењеринга" у Београду Зоран Мојић каже да је за домаћа предузећа такво инвестирање велики проблем, јер нису у стању.

"То су велики системи и стотине милиона евра у питању. Ми морамо наћи са њима заједнички језик и да видимо у томе свој интерес", рекао је Мојић.

Док су код нас ветрењаче новина, Американци снагу ветра користе већ 35 година. Поља ветрењача достижу снагу и до 3.000 мегавата.

Пре шест месеци, завршена је изградња ветрењача у источном делу калифорнијске долине, а свака од њих коштала је 4,5 милиона долара. Струја коју производи једна довољна је за потребе 700 кућа у том крају.

1
коментари број коментара 15 | cwпошаљи коментар
(уторак, 06. јул 2010, 20:36)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

energija

Neka rade kako žele, važno je da rade.
ima i boljih rešenja i mnogo jeftinijih i brže izgradnje.
Samo treba zabraniti ljudima iz epsa da oni imaju najveću korist, materijalnu u odnosu potrošača koji to plaćaju...

1
(уторак, 06. јул 2010, 19:53)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

i ovce i novce

svi bi htjeli da iz prirode cuju samo zubor rjeke i sum vjetra.
to smo imali nekad dok smo odlazili u tu prirodu.
danas kad tamo nikoga nema, jer smo se svi preselili u sobe gdje su televizori, kompjutori i sva ostala cuda koja nam se danas nude i kad smo sami doprinjeli koristeci ta cuda da smo u sve vecem nedodtatku sa strujom, bunimo se za svaki pokusaj obezbjedivanja sa strujom.

nemozemo imati i ovce i novce.
i netaknutu prirodu i punu kucu aparata koja ne mogu da se najedu struje koja nam sve vise nedostaje.

1
(уторак, 06. јул 2010, 12:55)
Мирослав, Крагујевац [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Вуче, лупаш ко отворен прозор на ветру

Те ветрењаче око Вршца могу само да улепшају бесконачну равницу, о економским ефектима не вреди причати, о могућим угинућима птица, десиће се сигурно, али је то занемарљиво,
ако је цео свет проценио, да су већи позитивни од негативних ефеката... е, ми морамо да пишамо уз ветар, увек, није довољно једном.

1
(уторак, 06. јул 2010, 12:51)
Мирослав, Крагујевац [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Мало сте претерали Јово, око 25%

Ово су паметнији урадили пре око 30 година и сви почињу рад на ову тему.
Ветар, вода и сунце су неисцрпни, е сад колико је ко паметан...

1
(уторак, 06. јул 2010, 12:22)
Milos [нерегистровани]
oпошаљи одговор

vetrenjace

Nije tacno da vetrenjace stvaraju veliku buku, nasuprot su tihe jedino se cuju elipse koje se okrecu ali to nikom ne smeta. A sto se tice narusavanja okoline, na to su se zalili i nemci kad su poceli da ih grade, a sada se hvale kako zahvaljujuci njima izgledaju kao savremena zemlja koja brine o svojoj okolini. Oni su gradili ne vise od 10ak oko manjih mesta da ne bi stvarali pritisak na okolinu, ali posto smo mi Srbi imam osecaj da cemo mi tih 40ak vetrenjaca da smestimo na jedno brdo ne razmisljajuci na sta ce to da lici...

1
(уторак, 06. јул 2010, 12:04)
Jovo [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Nema naslova

Danska prednjaci u ovom polju, nisam 100% siguran ali oko 60 posto energije Danska dobija preko istog. U Britaniji pokusavaju da akumuliraju energiju valova, kao i plime i oseke. Sve je to vec i vise nego u zavrsnim fazama, a kroz samo istrazivanje i pozitivne rezultate Britanija postaje ekskluzivni ekspert u ovom polju i sa tim ce stvoriti buduce poslove u hiljadama radje negu u stotinama. Vetrenjace, sve je super dok duva vetar. Ako statistika ukazuje da ima potencijala, iskoristit ga. Jeste da su ruzne i bucne i da proporcijonalno sa investicijom imaju mali kapacitet na osnovu HE, ali ako je matematika cista nevidim problem.

1
(уторак, 06. јул 2010, 11:41)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

podrzavam, ali sumnjam

Sto se mene tice, vetroparkovi su vise nego dobro dosli!
Medjutim, oni koji su protiv, uopste ne treba da se nerviraju, jer od toga verovatno nece biti nista, kao i uvek. Milion puta se do sad pricalo o izgradnji vetroparkova u Vrscu i Pancevu...i nista se nije desilo. Tako ce zavrsiti i ovo u Boljevcu, Uostalom, zivi bili pa videli.

1
(уторак, 06. јул 2010, 11:32)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

glas za fuziju

fuzija je buducnost

1
(уторак, 06. јул 2010, 11:13)
Ivan [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Glas za nuklearku

Ništa bez nuklearke. Proizvodnja energije iz vetra je smešna u odnosu na HE a jos smešnija u odnosu na NE, sve to cisti izvori energije, osim što kod NE ima otpada koji se i onako skladišti negde daleko u Evropi. U ostalom, koliko vidim u tekstu, struja ide Italijanima, nama ostaje interesantan prizor i dosta buke u zoni vetroparkova.

1
(уторак, 06. јул 2010, 10:54)
Vuk [нерегистровани]
oпошаљи одговор

NE vetrogeneratorima u Vršcu

Vršac je turistička i vinogradarska regija, i lepotu tog kraja ne treba da ruže glasne turbine već je njima mesto drugde, daleko od pogleda, ptica i ljudi.

1
1