недеља, 28. мар 2010, 10:55 -> 12:33
Пад промета забрињавајући
Због мале тражње дошло је до пада промета који забрињава, а то је и знак недовољне куповне моћи становништва, изјавио министар трговине Слободан Милосављевић.
Министар трговине Слободан Милосављевић изјавио је Танјугу да пад промета на тржишту, који је почео прошле године и наставио се у прва три месеца ове забрињава, јер је мала тражња знак недовољне куповне моћи становништва.
Милосављевић је навео да је то разлог због којег влада креће са новом подршком, пре свега грађанима, кроз субвенционисане кредите, која има за циљ да оживи домаћу тражњу, не само трајних, него и дневно потрошних артикала, како би се покренуо нови циклус у привреди, трговина вратила у нормалу, очувала њена основа и како би неколико стотина хиљада запослених у трговини сачувало радна места.
"Трговина трпи ударе светске економске кризе као и остали сектори, а лане је промет у трговини два пута више опао него вредност бруто домаћег производа (БДП) - негде око 6,6 одсто у односу на 2008. годину - и тај тренд пада је настављен", каже министар трговине.
"Највећи проблем домаћег тржишта је мала тражња, ниска куповна моћ и један стално присутан страх обичних људи да ли ће сачувати своје радно место и да ли ће од својих месечних примања успети да покрију трошкове и да обезбеде себи и својој породици пристојну егзистенцију", рекао је Милосављевић и као главни циљ макроекономске политике владе за ову годину навео управо очување куповне моћи "на што вишем могућем нивоу".
Министар је уверен "да ћемо и ове године у летњим и првм јесењим месецима, као и прошле године, имати дефлацију и да ћемо циљану инфлацију остварити".
"У прва два месеца потрошачке цене су повећане за 0,7 одсто, што је у оквирима макроекономске политике за ову годину, будући да такав раст даје инфлацију негде око 3,9 одсто годишње. Март ће бити изнад плана, али верујем да ће цене остати у оквиру планираних за ову годину -шест плус минус два одсто", рекао је Милосављевић.
Он је додао да је једина неочекивана нестабилност у секору цена код нафтних деривата. Бензин је пет пута поскупео од почетка године, што је, како је рекао, више последица слабљења вредности динара, него пораста цена нафте, док је електрична енергија поскупела за 10 одсто.
Утицај курса
Вредност динара је опала за 16,3 одсто од почетка године, што се одразило на цене деривата и укупан притисак на повећање цена, али није дошло до масовног поскупљења производа, управо због мале тражње.
Министарство трговине, како је навео Милосављевић, сматра да би било рационално да Министарство финансија размотри могућност, ако не трајног, оно бар привременог смањивања акцизе, у износу од седам до осам динара по литру бензина, што Закон о акцизама дозвољава, како би се отклониле неке нестабилнсоти на тржишту.
Указао је да је цена бензина у Србији знатно виша него у осталим земљама у окружењу, при чему је у БИХ, Македонији и Црној Гори нижа за 10 до 18 динара него у Србији, што је јак мотив грађанима Србије, па и предузећима, да прелазе границу и точе гориво на њиховим пумпама, па се тако део пореских прихода од акциза и ПДВ-а одлива у околне земље, чиме је републички буџет оштећен.
"Наша је процена да би се смањивањем акцизе и прилагођавањем цене горива у Србији са ценом у најближем окружењу значајан део буџетских прихода вратио у Србију и да би чак, после смањивања акцизе, у периоду од шест месеци, они по том основу порасли", истакао је министар, додајући да би се тиме истовремено отклонила и "надирућа опасност од шверца горива".
Енергетика најосетљивији сектор
Министар је навео да је у 2009. години смањена потрошња горива са три милиона тона на 2,6 милиона, док је у прва три месеца ове године пад промета деривата износио од 20 до 28 одсто, што практично значи да и приходи по основу акциза и пореза, иако апсолутно нису мањи, реално јесу, јер је део промета ван земље.
Милосављевић је оценио да је енергетика најосетљивији сектор, јер су повећања цена у тој области главни генератор раста потрошачких цена у свим секторима привреде. Подсетивши да није искоришћена прилика да се цена гаса смањи, кад је за то било простора, средином прошле године, он је рекао да "и данас простора има, али у сувише малом проценту, можда нерационално малом, да би се сада смањила цена".
Он је упутио апел "Србијагасу" да за наредну сезону потражи да купи јефтиније количине и напуни складиште Банатски двор, како би се обезбедиле сигурност снабдевања и нешто нижа цена, која ће онда релаксирајуће деловати на укупне цене у земљи, али исто тако и стимулативно на конкурентност српских производа.
"Све се своди на то да Србија још увек има премали извоз, да је наша привреда укупно посматрано недовољно конкурентна и да ће спремност за европску утакмицу бити потпуна тек оног тренутка када наши производи буду конкурентнији и наш извоз значајније порасте", указао је Милосављевић.
Министар трговине сматра да је енергетски сектор, уз нове инвестиције у технологију и повећање продуктивности, кључ за укупну конкурентност српских прозвода.
"Важно је привући нове инвестиције у сектор производње електричне енргије, где Србија има потенцијале и у хидросектору, и у обновљивим изворима енергије и евентуално неким гасним централама, које могу у средњорочном периоду да помогну да се циљ повећања конкурентости и раста извоза остваре", закључио је министар трговине.
