субота, 13. мар 2010, 07:30 -> 07:51
Потенцијали термалне енергије
Врањска бања би ускоро могла да добије прву термоелектрану на Балкану која би за производњу струје користила геотермалне изворе. За изградњу су заинтересовани Канађани који су са челницима општине потписали уговор о експлоатацији топле воде.
Ускоро би прва термоелектрана на Балкану која би за производњу струје користила геотермалне изворе могла да буде изграђена у Врањској бањи.
За ту инвестицију заинтересовани су Канађани који су недавно са челницима врањске општине потписали уговор о истраживању и експлоатацији топле воде. Геотермални извори који су најбројнији на југу земље, једна су од развојних шанси тог дела Србије.
На југу Србије једино се у Врањској Бањи која има изворе најтоплије воде у земљи од чак 110 степени, топла вода користи у пољопривредној производњи.
У већини осталик природних лечилишта секундарну термалну воду користе за загревање хотела и стационара.
У Нишкој Бањи прве топлотне пумпе прорадиле су још пре 25 година.
Директор Института "Радон" Александар Димић је рекао да термоминерална вода пролази кроз измењиваче и греје воду од 28 до 30 степени и додао је да се електрична енергија фактички користи за догревање до 50-60 степени.
Када је спољна температура до минус два степена енергана у Нишкој бањи греје 560 постеља института "Радон", три базена и бањско купатило. У поређењу са грејањем на мазут штеди се 70 одсто средстава.
Сличну рачуницу имају и у Пролом и Луковској бањи у којој су се термалном водом загревали погони фабрике тепиха, данас се загревају три хотела и фабрика воде.
Директор Луковске бање Радољуб Видић рекао је да на нивоу године уштеде око 100.000 евра захваљујући томе што не користе струју и остале енергенте за грејање објеката већ воду и додао је да су битни и еколошки фактори јер је термоминерална вода еколошки чиста.
Фондови за подстицај
У недостатку средстава за истраживање и коришћење геотермалних извора инвеститори виде у помоћи државе, од које очекују оснивање фондова за подстицај коришћења обновљивих извора енергије.
Потпредседник Научног одбора за енергетску ефикасност Милун Бабић рекао је да се у току године очекује оснивање једног таквог фонда.
Бабић је нагласио да би то било давање подстицаја градовима који хоће и могу ту врсту енергије да обезбеде за грејање и пољопривредницима за прављење стакленика.
До тада пример Куршумлијске бање, која не ради четири године и чија вода температуре 67 степени отиче у неповрат, требало би да подсети надлежне да је укупан потенцијал термалне енергије процењен на три милијарде киловат сати струје годишње или 240 милиона евра.
На око три милијарде киловат-сати струје годишње, што је у новцу око 240 милиона евра.
