петак, 10. феб 2012. | Изаберите писмо: Latinica



 

Насловна > Вести > Економија > Енергија из отпада

четвртак, 11. мар 2010, 07:30 -> 07:53

Енергија из отпада

Енглески конзорцијум "И-Си-Харис" приказао представницима Владе, локалних самоуправа и топлана могућности производње струје и топлоте из свих врста отпада на седам локација у Србији.

Студија енглеског конзорцијума "И-Си-Харис", која је представљена Влади, локалним самоуправама и топланама, показује да у нашој земљи има седам локација за изградњу постројења за прераду отпада. То су Београд, Нови Сад, Ниш и неколико градова у Шумадији и на југу земље.

Изјаве Меха Махмутовића, Зорана Аранђеловића и Петзра Шкундрића

Краљево и Нови Пазар са Немцима већ раде на конкретном пројекту изградње регионалног центра за комунални отпад из кога ће се добијати струја. Инвестиција је вредна 350 милиона евра. 

Градоначелник Новог Пазара Мехо Махмутовић каже да је најзначајније што ће већински власници те спалионице бити градови Краљево и Нови Пазар.

"Спалионица ће бити смештена у Краљеву. Биће укључене и све околне општине. Оно што је битно јесте да је 51 одсто на страни Србије, а 49 одсто на страни немачког партнера, 100 одсто су европске паре", рекао је Махмутовић.

То је скуп посао. Један мегават добијен из отпада кошта милион евра. Зато је најважније искористити новац који за те намене даје Европска унија из предприступних фондова.

"Надам се да ћемо за годину дана имати таквих неколико пилот постројења у Србији, независно од тога ко ће их градити, Немци, Италијани или Енглези", рекао је Зоран Аранђеловић, координатор "И-Си-Харис" за Србију.

Сви они који се одлуче за производњу те енергије могу рачунати на помоћ државе.

"ЕПС је обавезан да направи уговор о откупу те врсте произведене енергије по одређеним ценама за наредних 12 година, према Уредби коју је Влада Србије донела", каже министар енергетике Петар Шкундрић.

Србија би могла да сагоревањем отпада обезбеди до пет одсто садашње укупне потрошње енергије. Тај посао је регулисан и најновијим енергетским директивама Европске уније.

1
коментари број коментара 6 | cwпошаљи коментар
(уторак, 16. мар 2010, 13:54)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

nova tehnologija prerade otpada

postoji sasvim nova tehnologija prerade otpada po principu kataliticke depolimerizacije gde se iz 100 tona otpada dobije 45 tona nafte 3,5 MW struje destilovana voda i asfaltne komponente sve u zatvorenom procesu bez stetnih emisija. sav otpad se preradi pa nema potreba za bilo kakvom deponijom.koristi sec sav komunalni otpad plus stetni farmaceutski i medicinski otpad itd.to je firma americka GREEN POWER INC.PASCO /vidi sajt/ cena postrojenja mnogo manja od svih do sada poznatih i iznosi oko 25 miliona EURA

1
(петак, 12. мар 2010, 21:19)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Enerija iz otpada

Ja vec 2 godine pokusavam da radim sa Srbijom u vezi proizvodnje struje i tople vode iz otpada.Inace ja radim kao projektant na takvim objektima u Svedskoj zadnjih 5 godina.Objekat koji ce se graditi kosta u nasim preracunima oko 160 miliona eura a pitam se kojima drugima idu pare jer to je nas najveci nedostatak sto svi moraju da se podmazu pa niko nece da ucestvuje.Tehnologija nije osporana kao i sirovine vec svest nasih ljudi na vlasti.Puno sam se razocarao jer sam imao nekoliko sastanaka sa nasim ljudima iz vlasti na kojima je bilo pitanje samo parrrraaaaa.

1
(четвртак, 11. мар 2010, 12:15)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Biomasa!!!

Ma kakva energija iz otpada, prvo treba iskoristiti biomasu za to nam ne trebaju nikakvi stranci. Ogromne kolicine se spale svake godine na njivama posle zetve u julu ili posle berbe kukuruza u oktobru. A cesto su ta spaljivanja izazivala sumske pozare. Pa razmislite da li placati nekim strancima da nam prodaju tehnologiju ili da sami proizvodimo energiju i unapredimo poljoprivredu.

1
(четвртак, 11. мар 2010, 10:33)
Драган Ромчевић, Штокхолм [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Заштита животне средине

Било би добро ако дође до реализације ових пројеката. Битно је да се направи не само економска анализа већ и објективна процена свих потенцијалних позитивних и негативних последица на еколошку средину. Овде пре свега мислим на отпад који се класификује као изузетно штетан по околину, на који начин ће се та врста отпада фракционисати и где после са њим?
Навешћу као пример један објекат у Малмеу, Шведска (око 300 000 становника), у коме сам и сам радио 10 година. У прошлој години примљено је 792 505 тона отпада и од тога је 95,4% искоришћено кроз рециклажу производа или као енергија. Само 4,6% је депоновано.
У прошлој години спаљено је 548 200 тона отпада, од чега је „произведено“ 1,2 TWh топлотне енергије и 180 GWh електричне енергије. Нема сумње да постоји довољно заинтересованих да преузму овај „вишак“ струје али да би пројекат био и економски прихватљив, да би се остваривали приходи (овде не рачунам на добитке као што су нова радна места итд.) потребно је изградити и унапредити системе за централно грејање, како би сва топлотна енергија била усмерена ка потрошачима.

1
(четвртак, 11. мар 2010, 10:04)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Stvar koju treba sto pre uraditi

To je super stvar koju treba sto pre uraditi onda bi se oslobodili velikog problema sa deponiranjem smeca koji je na zalost veliki problem a deponije smeca su rasute svuda i rastu svakim danom.
Treba pod hitno uvesti zakone i povecati kontrolu na odnosenju i deponiranju smeca jer kod nas se to jos vrlo slabo radi ne ide sve kako bi trebalo da bude zbog nas samih i zagadivanja nase okoline a bilo bi i korisno jer bi se dobila dodatna elektricna energija
to se u Nemackoj radi vec odavno i mislim ja bih njihovim firmama dao prednost posto oni sto rade cine to kako valja i treba to pisem posto znam a i mnogi kod nas znaju nemozes svakom verovati i kad nesto urade nije to onaj Nemacki kvalitet koji ima svoju vrednost i rok trajanja mu je vrlo dug

1
(четвртак, 11. мар 2010, 09:56)
REX [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Otpad u energiju

Postoji novija i efikasnija dostupna tehnologija za proizvodnju energije iz otpada sa minimalnim uticajem na okolinu. To je "IMG" tehnologija gasifikacije svih vrsta otpada, patent od 2005.godine. Vlasnik je Nemačka firma "BGT". U "IMG" postrojenju se primenjuje plazma postupak prečišćavanja nastalih gasova i time smanjuje ekološki rizik daleko ispod Evropskih normi. Efikasnost iskorišćenja energije otpada je preko 85%. Cena ove tehnologije je značajno niža od do sada primenjenih. Za "IMG" tehnologiju se malo zna u Srbiji jer je od skoro u industrijskoj primeni. Šansa za Srbiju je da može odmah primeniti najbolje.

1
1