недеља, 07. феб 2010, 07:30 -> 07:39
Пољопривреда може боље
Пољопривреда је и прошле године била најуспешнија привредна грана. Међутим, приход би могао да буде већи када би Србија боље користила капацитете прехрамбене индустрије, сматрају агроекономисти.
Аграр је, и прошле године, био најуспешнија извозна привредна грана, забележен је суфицит од 637 милиона долара. Приход би могао да буде и већи, да боље користимо капацитете прехрамбене индустрије.
Агроекономисти истичу да и даље највише извозимо сировине, а да је само двадесетак производа високе финалне прераде, што је, како кажу, одлика технолошки слабо развијених земаља.
Последњу анализу капацитета искоришћености прехрамбене индустрије урадило је Министарство пољопривреде још пре девет година. Тада је Млинско-пекарска индустрија могла да преради 1,6 милиона тона пшенице, искоришћеност опреме била је 52 одсто. Сада је ситуација још гора.
"На подручју Поморавља и Шумадије многи силоси и млинови не раде. Ми користимо максималне капацитете. Раније је много силоса радило, а наша држава Србија далеко више извози пшеницу него брашно", рекао је Драган Филиповић из Велике Плане.
Има простора за повећање извоза
Прошле године од продаје брашна на иностраном тржишту остварено је 36 милиона долара. Стручњаци кажу да је та роба по квалитету и цени конкурентна, па има простора за повећање извоза. Проблем је недовољна производња.
"Нажалост, данас у Србији нико не зна који ниво капацитета у прехрамбеној Србији ради. Не знамо који се проценат тих капацитета користи. То је, иначе, веома битно у дугорочом планирању развоја те индустрије, а и могућности тих капацитета који се могу укључити у изазовне планове", каже Милан Простран из Привредне коморе Србије.
Застарела технологија у производњи најчешће се среће у некадашњим великим прехрамбеним фабрикама које по правилу послују на ивици исплативости. Многе од њих су и затвориле капије, попут "Будимке", "Џервина", "Шапчанке". Далеко су успешније нове мање фабрике и хладњаче за прераду воћа и поврћа.
"Незадовољни смо степеном искоришћености наших прерађивачких капацитета, тако да ту опрему која је изузетно скупа желимо да користимо осим за прераду воћа и за прераду поврћа", каже Слободан Жунић из "Либертаса" Београд.
Прошле године Србија је зарадила 115 милиона евра од извоза малине у великим паковањима. Држава би много више пара зарадила да је Европској унији понудила производе од малине у кутијама од пола килограма.
Највише новца, 260 милиона долара, прошле године је зарађено од извоза кукуруза.
"Иако се хвалимо да постижемо одличне резултате у извозу кукуруза што је неспорно, било би добро размислити да део те количине усмеримо у сточарску производњу и уместо да зарађујемо нешто преко 100 евра по тони кукуруза, зарађивали би преко хиљаду евра за тону меса коју можемо да извеземо на еврепско и светско тржиште", рекао је агроекономиста Милорад Шеварлић.
Само пет кланица има дозволу за пласман меса на тржиште Уније. Подсећамо, годинама у земље уније не успевамо да извеземо ни онолико јунећег меса, колико нам је одобрено. Тако је прошле године извезена само седмина одобрене количине.
