петак, 10. феб 2012. | Изаберите писмо: Latinica


 

Насловна > Вести > Економија > Увећан спољни дуг Србије

четвртак, 04. феб 2010, 07:44 -> 07:55

Увећан спољни дуг Србије

Крајем новембра спољни дуг Србије достигао 33,26 милијарди долара. Држава протекле године појачала своје задуживање, под притиском светске економске кризе, која је довела до пада привредних активности и одлива капитала.

Спољни дуг Србије достигао је крајем новембра 33,26 милијарди долара, што је за 2,7 одсто више него месец дана раније, а чак за 8,3 осто више у односу на крај 2008. године, изјавио је директор Института за тржишна истаживања "ИЗИТ" Милоје Кањевац.

dolari1-teh-teh.jpg

Кањевац је истакао да се у односу на крај 2000. године спољни дуг Србије увећао чак 3,2 пута, јер је тада био 10,83 милијарди долара.

Према његовим речима, протеклих година се углавном, више задуживао приватни сектор, који је повећао дуг са 2,03 милијарде долара у 2000. години, на 23 милијарде долара, али је крајем 2008. године примат у динамици преузела држава. Приватни дуг је 2000. године учествовао у укупном дугу са 18,8 одсто, а у 2008. години са 70,7 одсто.

Удео приватног сектора у укупном дугу прошле године у новембру, пао је на 69,2 одсто, док је удео државе износио 30,8 одсто.

Укупан дуг јавног сектора порастао је са 8,8 милијарди долара у 2000. години на 10,26 милијарди долара у новембру 2009. и био је за 14 одсто виши него крајем 2008. године.

Пад привредних активности и одлив капитала

Кањевац је навео да је држава протекле године појачала своје задуживање, под притиском светске економске кризе, која је довела до пада привредних активности и одлива капитала.

Напоменуо је да би без стенд бај аранжмана са Међународним Монетарним Фондом, Србија доживела финансијски и привредни колапс.

Кањевац сматра да ће спољни дуг наставити да расте, пре свега, под утицајем државе.

Према његовим речима, уколико већи део свих узетих кредита буде ангажован у инфраструктурне пројекте и реструктурирање перспективних предузећа, у наредним годинама моћи ће да се очекује већи прилив инвестиција у производне секторе.

"У противном ће цена изласка из кризе бити знатно већа и за привреду и за становништво", упозорио је Кањевац.

1
коментари број коментара 19 | cwпошаљи коментар
(четвртак, 04. феб 2010, 20:12)
PEPI [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

dug

Nemoj davati krive informacije. Dug Hrvatske je cca.

dug poduzeća, oko 45 posto, 17.0
zaduženja banaka 25 posto 9.5
dug države. 19 posto 7.0
izravna ulaganja 4.7
--------------------------
* milijardi eura 38.2

Razlike Hrvatske i Srbije- Hrvatska je izgradila večinu svojih auto-puteva. Hrvatska servisira svoj dug bez problema, a i pomoču turizna /more/. Hrvatska uskoro ulazi u EU, a tad dobija velika sredstva za svoj razvoj. Hrvatskoj nitko ne uzima komad teritorija. Hrvatska je u NATO-u, i nema veliki trošak, glomazne domiscilne vojske. Hrvatska ima stabilnu valutu, malu inflaciju, i odličnog guvernera Rohatinskog. Hrvatska ima problema, točno, ali Srbija ih ima više. Zato se nemoj radovati i uspoređivat s drugim državama, več gledaj svoju Srbiju.

1
(четвртак, 04. феб 2010, 18:38)
anonymous [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

Vidi se

da ljudi iz vana vise razumeju i znaju jer su vani to i naucili, a ne zatvoreni u svoju avliju i proklamuju i ovako i onako.
Stvar se mora relativirati i reciprocno posmatrati. Diskutovati logikom argumenata.
Znaci nije ekonomska odrednica drustva dugovanje samo po sebi, vec je od drustveno-ekonomske vaznosti (vrednosti) koliko se privredjuje. Jacina jedne drzave, ekonomski gledano, se meri po visini Nacionalnog Bruto Proizvoda (NBP) pa se to podeli reciprocno po broju stanovnistva, pa ti je to standard zivota jednog drustva. Obracun za Srbiju u tom smislu ostavicu za one koji poznaju srpske parametre. Takvi ce i lako saznati cije pare trose (jedu) srpski gradjani.Kod mene, u zemlji u kojoj zivim i koja se broji kao jedna od najrazvijenijih u EU, je stanje sledece.
BNP ove zemlje je 700 milijardi evra godisnje i to privredjuje sa 16 miliona svojih gradjana (i 20 miliona svinja i ostalog). Vanjski dug od 30 milijardi je uzrokovano krizi (ispravno receno zbog ekonomske saradnje sa SAD trzistem i njegovim kolapsom) povecan na 80 milijardi. Prevedeno znaci dug od +/- 10% od BNP. Svetske monetarne istitucije su zaduzenost drzava od 40% od BNP, u vreme tekuce krize, povecali na njenu gornje opravdanu granicu od 60% zaduzenja od njihovog BNP.
Panika!? Pa time se nista ne kupuje.
Rad, znaci uvecati rad i proizvod!!!

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:51)
anonymous [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

Kada muka tera svoje..

Da da a odakle da gradis ove autoputeve obnova mostova i ostalo odakle..kada nemamo para ni socijalna davanja kada nemas onda moras uzet hteo ili ne hteo....

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:48)
anonymous [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

Pusti yugu

Eee da da jugoslavija je imala dug od oko 10-tak milijardi dolara a sta je imala izgradjeno - nije imala nista...metro nije izgradjen (msm na beograd) autoputevi nisu uospte bili sem onog beograd-zagreb i nesto dole prema nisu ili sto u turizmu skoro nista nije ulagano.. pa se zato moramo mi svi zaduzivat jer ono sto nije jugoslavija izgradila to sad rade srbija crna gora bih i ostali... i da kazem ewo primer hrvatske koja se zaduzila 40-tak milijardi evra , ona nije njih potrosila u opstu javnu potrosnju (isplacivanje plata penzija i ostalo) nego ih je ulozila u izgradnji autoputeva... cela hrvatska je pokrivena mrezom autoputeva....a taj dug ce ona naplatit kroz putarine.....

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:48)
anonymous [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

...

nije 70 nego 40 miljardi

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:38)
democratis [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

12 milijardi €

je bio dug Svedske 1994 godine i doveo je do pada SEK valute od 25%.
Kaznene kamate su skocile u kratkom periodu na 500% kao znak upozorenja da se nezaduzuje vise.

Zemlja sa slicnim brojem stanovnika kao Srbija ali sa neuporedivo vecom BNP je isplivala iz duga posle 7 godina bez da se to odrazilo na standard.

Sad, prst na celo i probajte da postavite ekvikaciju izmedju BNPa i duga pa se zamislite... :(

Ovu sto se vataju da su drugi duzni vise, pogresna vam je logika, poredite se sa najboljima ako hocete na vrh. Reper za dno je lako izabrati, obicno netreba ulagati nimalo truda da se dotle dodje :(

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:32)
Milovan [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

Ma baš me briga...

za Hrvatsku, Grčku i ostale lošije od nas. Dokle ćemo u svemu da se merimo sa gorima od sebe mesto da pokušamo da dostignemo one bolje, pa i da prestignemo. Nama je oduvek bilo važnije da neas oni odozdo sa liste ne sustignu. Kad sam bio mlad (a to ipak nije ni tako davno) u mnogim tabelama ondašnja SFRJ po raznim parametrima standarda življenja je bila na Evropskom dnu, uglavnom treća ili četvrta od nazad: iza nas su bili Španija, Portugal ili Grčka, uz obaveznu Albaniju. A sad pogledajte gde su Španija, Portugal i Grčka, pa i Albanija u nekim stvarima. I kako bilo, opasno ili ne, 33 milijarde dolara za nas obične smrtnike koji jedva da izbrojimo koju hiljadarku (dinara) deluje zastrašujuće. A na kraju uvek sirotinja spašava državu i plaća najvišu cenu.

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:21)
anonymous [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

Grcka

Pardon, ne evra, nego dolara.

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:19)
Igor Gavran [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

Dug Srbije

Ako pretpostavimo da je prosecna kamata 5% godisnje, dolazimo do frapantne sume novca koju svake godine dajemo za kamatu: 33 mlrd * 0.05 = 1.65 milijardi dolara!
Znaci, sve sto Srbija proizvede na poljima ode na kamatu!
Braco moja draga, ne moze se trositi nesto sto nemamo, i bolje bi nam bilo da radimo i stedimo nego sto se zaduzujemo! Ne kaze se dzabe da je "dug najlosiji drug"

1
(четвртак, 04. феб 2010, 13:13)
anonymous [нерегистровани] 		oпошаљи одговор

Grcka

Sa svojih 11 miliona stanovnika ima JAVNI dug od skoro 300 milijardi evra! mi imamo 10 milijardi. ja vas molim da ne sejete paniku iz neznanja, ni blizu nismo ni hrvatskoj ni grckoj. zaduzenost nije problem srbije, vec nezaposlenost, korupcija, "brljotina" propisa i donekle nestabilan kurs, sto se na karju odrazava u velikom spoljnotrgovinskom deficitu. cak trenutno ni inflacija nije. ali ljudi su nerealni, kroz sta je sve srbija prosla, pa kako da bude razvijena. mnogo je lakse srusiti nego izgraditi nesto, narocito privredu

Сви коментари

1
1