петак, 20. нов 2009, 15:47 -> 20:04
Производња струје из обновљивих извора
Влада усвојила Уредбу о подстицању производње електричне енергије из обновљивих извора. Циљ је да се до краја 2012. године, повећа производња струје произведене из обновљивих извора, за 7,4 одсто у односу на 2007. годину.
Директиве Европске Уније обавезују земље чланице да до 2020. године из обновљивих извора обезбеде 20 одсто електричне енергије. Влада Србије донела је Уредбу за постицај такве производње струје.
Уредба о подстицању производње струје из обновљивих извора енергије би требало да допринесе да производња струје добијене из тих извора у 2012. буде већа за 7,4 одсто, односно 735 милиона киловат часова, него у 2007. години, саопштило је Министарство енергетике.
Уредбом су одређене гарантоване откупне цене (такозване фид - ин тарифе) за сву струју произведену у малим хидроелектранама, постројењима на биомасу, соларну енергију, ветар и биогас 12 година од почетка производње.
"То је један од захтева Европске уније. Што се тиче конкретних пројеката, то су пројекти мањег обима и верујемо да ће бити реализоване у наредне две године", рекао је помоћник министра енергетике за обновљиве изворе Дејан Стојадиновић.
Рецимо да се електране на соларну енергију могу најбрже поставити и верујем да ће се оне најпре појавити за мале хидроелектране и остале врсте. Ипак дужи је период изградње и зависи од инвеститора, али ово су неопходни услови да се развију ти пројекти", наводи Стојадиновић.
Струја добијена у соларним електранама најскупља
Највећа гарантована цена је за струју добијену у соларним електранама и износи 23 евроцента по киловат часу.
Уредбом се гарантује и цена по киловат часу од 7,8 до 9,7 евроценти за струју произведену у малим хидроелектранама, од 11,4 до 13,6 евроценти за струју из биомасе, за струју из биогаса гарантована цена је од 12 до 16 евроценти, а за струју из ветроелектрана цена је 9,5 евроценти.
За струју добијену коришћењем канализационог и депонијског гаса цена је 6,7 евроценти по киловат - часу, струја из геотермалне енергије откупљиваће се по 7,5 евроценти, из електране са комбинованом производњом електричне и топлотне енергије од 7,6 до 10,4 евроцента, а из електране које користе отпад од 8,5 до 9,2 евроцента.
Државе преко фид - ин тарифа стимулишу производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, као што су вода, ветар, сунце и биомаса, тиме што се енергетске компаније обавезују да купују струју произведену на тај начин по вишим ценама.
Према Предлогу измена Стратегије развоја енергетике Србије до 2012. године, коју је припремило Министарство енергетике, циљ је смањење емисије "гасова стаклене баште", смањење увоза фосилних горива, развој локалне индустрије и отварање нових радних места.
Планирано 200 милиона евра инвестиција
Како се наводи, за остварење тог циља планирано је привлачење 200 милиона евра инвестиција за финансирање изградње 100 мегавата нових капацитета који користе обновљиве изворе.
Планирано је да се до 2012. године изгради најмање 45 мегавата капацитета у малим хидроелектранама, 45 мегавата постројења која користе енергију ветра, пет мегавата соларних електрана, два мегавата постројења на биомасу и пет мегавата на биогас.
Са 735 милиона киловат часова струје могуће је подмирити годишње потребе за енергијом 175.000 домаћинстава са просечном месечном потрошњом од 350 килват часова, чиме би се избегло емитовање близу милион тона угљен - диоксида.
Циљ Стратегије у коришћењу биогорива је да 2012. године учешће биогорива у саобраћају износи најмање 2,2 одсто, што ће се обезбедити стављањем у промет више од 130.000 тона биодизела на тржиште.
У Србији постоје могућности за производњу од 140.000 до 250.000 тона биодизела годишње.
Поред предложених измена Стратегије и усвајање уредбе о фид - ин тарифама, Влада Србије је у септембру усвојила и Уредбу о стицању статуса повлашћеног произвођача, ради повећања коришћења обновљивих извора енергије.
Ти документи, оценили су у Министарству енергетике, допринеће остварењу глобалних циљева Међународне агенције за обновљиву енергију, хармонизацији са европским прописима и остварењу одрживог развоја Србије.
