Српске термоелектране на испиту ЕУ

Србија је у обавези да до краја године Енергетској заједници упути предлог за смањење штетних гасова из великих ложишта. То значи да морамо упутити конкретан документ шта ће ЕПС у наредној деценији радити са застарелим термоелектранама на угаљ – да ли ће их и које постепено затварати или ће их обновити по строгим еколошким стандардима Европске уније.

Гашење старих термоблокова биће део Националног плана за смањење штетних гасова. Из Европске уније већ је упозорено да Србија мора затворити или модернизовати чак пет термоелектрана. Реалнија опција је њихова обнова јер сагоревањем угља добијамо две трећине струје. То потврђује и Стратегија енергетике.

"Да подсетим, угаљ лигнит је наш главни енергент, то је наше национално благо. Према томе, и у Стратегији нисмо предвидели да га се одрекнемо. Стратегија је прошла и Брисел, прошла је и Енергетску заједницу, две важне инстанце и оне су дале зелено светло. Видећемо у будућим преговорима да ли ће нам стављати неке додатне примедбе", каже помоћник министра енергетике Милош Бањац.

Из ЕПС-а подсећају да су протеклих година старе мале блокове већ угасили, а за остале су спремили план обнове.

"Тачно је да смо ми у Европи друга држава по коришћењу угља. Прва је Пољска са 92 одсто, друга је Србија са 70 одсто. Али је тачно да ту производњу остварујемо за неких 35 терават-сати и тачно је да на пример Немачка са својих 40 одсто угља производи 630 терават-сати. Ако то ставимо у реалне односе, онда ћемо доћи до тога да никако Србија није неко ко трује Европу", каже извршни директор за производњу енергије ЕПС-а Драган Јовановић.

Анализе стручњака Машинског факултета у Београду које су рађене за потребе националних климатских и еколошких планова, показују да је замена прљавих технологија спора. Проблем је новац, а ЕПС до 2017. мора дати и доказ да је обезбедио изворе финансирања.

"Видите да је однос између улагања у део смањења штетних емисија негде близу милијарду и онога што губимо као последица тог загађења – то имамо развучено један према тридесет за Србију. Нисмо ми ни међу најгорима, има око нас и горих, али то не значи да се тешимо. Ми ту милијарду тако лако немамо, видите да се једва боримо да понешто од термоенергетског сектора подигнемо", каже професор Машинског факултета у Београду Александар Јововић.

И професор Милан Петровић сматра да је недавна прослава 59 година Термоелектране "Колубара" леп јубилеј, али да је технологија доста стара.

"Ми у наредном периоду морамо повући део погона без обзира на све. Део погона ће се ревитализовати и биће му продужен радни век. Због повлачења дела капацитета и раста потрошње јавиће се недостатак електричне енергије. Сада се поставља питање да ли градити нове капацитете или увозити струју", каже Петровић.

Увоз струје је скуп, па ЕПС после више од три деценије најављује градњу новог, савременог Блока 3 у "Костолцу". У плану је изградња и више капацитета из обновљивих извора.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 08. нов 2015, 16:16) - anonymous [нерегистровани]

pa da

Da uvodimo novu tehnologiju koju, gle cuda, moramo da kupimo od Siemensa, Alstoma, Babckoka...bas su naivni

(недеља, 08. нов 2015, 11:41) - anonymous [нерегистровани]

za zdravu sredinu...

Dobro je da su reseni da ih obnove,ne zbog Brisela vec zbog zdravlja nasih ljudi. U pravu su ne treba ih zatvarati,ugalj nam daje struju,to treba svi da znaju...dobro je sto se rts bavi ovim temama.

(недеља, 08. нов 2015, 10:16) - anonymous [нерегистровани]

Каква бре обавеза?

немамо ми никаккву обавезу према ЕУ бриселцима, т е једноствно план да нас сада гурају у додатња задуживања еколошког типа,...тобож застарело?

ПА ми немамо индустрију нити погогне који озбиљније загађују екологију?

Погледајте индустријске басене у Немачкој, Француској,САД, ....тамо је еколошка катастрофа, само тамо нико не жури...
Код нас журе да нас задуже, да нас дугорочно вежу за непотребне трошкове , уместо да прво развиамо индустрију, па кад зарадимо да поступно уводимо нову технологију!