Тежак пут до успешног пољопривредника

Услед лоших приватизација, затварања фабрика и тешког пута до плате, многи се окрећу пољопривреди, посебно млади. У бољој позицији су они који имају земљу, јер она кошта од 12.000 до чак 30.000 евра по хектару. Од тога да ли ће у пољопривреди успети и колико ће зарадити зависи од више фактора - улагања, тржишта, али и временских прилика.

Онима који тек улазе у пољопривредну производњу стручњаци препоручују повртарство и производњу расада јер су улагања мала, обрт капитала брз, а зарада сигурна.

За почетнике са мало земље, повртаство, посебно у пластеницима, може бити златна жица. Паприка, парадајз, краставац у њему расту целе године, а због високе цене поврћа кад му време није, брзо се враћа уложено и стиже зарада.

Најједноставнији коштају око 15 евра по метру квадратном, а модернији и до 55. За седмочлану породицу Коцић, 20 пластеника на 60 ари једини су извор прихода.

"Само један пластеник да се постави треба 2.500 евра, а да се усади треба дати 150 евра за семена, за голу семенку. Може да се врати ако има негде неку нормалну цену, имају људи уговорено 50 центи за иностранство, може и 40 да би ми могли да зарадимо 15 до 20 динара по килограму", каже Александар Коцић из села Свирце код Лесковца.

Иако не постоји тачна рачуница, у старту су улагања у повртарство мања него за суво ратарство за које је потребна и скупа механизација, радна снага, гориво, ђубриво. За нпр. узгајање соје, од које може да живи четворочлана породица, потребно је најмање 10 хектара, а за кукуруз, пшеницу, сунцокрет бар 40 хектара.

"У воћарству је потребно око пола хектара модерног засада јабука, или 0,6 до 0,8 малине, купине, јагоде. 1,4 хектара вишње, односно 1,8 хекатара шљиве. То је једна фина зарада за кратко време што може на месечном нивоу да донесе значајно више од једне просечне плате у Србији ", објашњава помоћник министра пољопривреде Ненад Катанић.

Те трошкове држава може да смањи јер између осталог субвенционише куповину механизације, опреме, пластеника, стакленика, подизање вишегодишњих засада, куповину садница, изградњу силоса.

"То значи да све што ви инвестирате, врло широка палета опреме и средстава коју користите, од 40 до 55 одсто повраћаја у зависности да ли сте на маргиналном подручју или не", истиче Катанић.

Добро организована производња и продаја могу да донесу сигурну зараду током целе године а не само сезонски прилив, тврде упућени.

"Саму ту примарну производњу за коју се одлуче наши фармери мора да прати и нека секундарна. Ја бих рекао прерађивачка индустрија пре свега, складишни простор и могућност да они могу са својим партнерима да траже време продаје које њима обезбеђује и најбољи доходак", каже агроекономски аналитичар Милан Простран.

Оно што све почетнике не сме да обесхрабри јесте податак да српски пољопривредници за живот зарађују на четири пута мањој површини од европских фармера. То са друге стране треба да их охрабри да укрупне своје поседе како би постали конкурентнији на тржишту.

број коментара 0 Пошаљи коментар