Храна појефтињује, милијарда и даље гладује

Већ шест месеци цена хране на светском тржишту у паду, али је и даље висока. Поред готово милијарду гладних, у свету живи милијарда гојазних.

Последњих месеци, храна у свету појефтињује. То је резултат боље међународне сарадње у снабдевању тржишта, али и пада тражње. Ипак, цене животних намирница и даље су високе, упозорава Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду, уз подсећање да у свету гладује готово милијарду људи.

После вишегодишњих поскупљења хране због великих суша и производње биогорива светско тржиште основних животних намирница се стабилизује, саопштава Светска банка.

У односу на историјски максимум, прошлог августа, цене главних житарица, меса, уља и шећера ниже су девет одсто. Томе је допринело повећање извоза житарица из Јужне Америке, производња уља у Азији и боља дистрибуција и складиштење хране, чиме су смањени губици на путу од њиве до потрошача.

"Добра вест је то што на светском тржишту храна појефтињује већ шести месец заредом. Лоша вест је то што су цене хране у свету и даље високе", каже Хозе Куеста из Светске банке.

Појефтињење хране неће допринети смањењу гојазности у свету, у коме, поред готово милијарду гладних, живи милијарда гојазних.

"Епидемија гојазности шири се међу сиромашнима, који основне животне намирнице замењују јефтинијим и мање хранљивим. То није феномен само у развијеним земљама, већ и у земљама у развоју. Ако нешто не предузмемо, број гојазних удвостручиће се до 2030", каже Куеста.

Стручњаци оцењују да су неопходна већа улагања у пољопривреду, посебно у земљама у развоју, у чији аграр углавном улажу мали фармери.

Када би у тим земљама, улагања у аграр достигла 80 милиона евра годишње било би довољно хране за девет милијарди људи, колико се очекује да ће их бити на планети 2050. године.

број коментара 4 пошаљи коментар
(понедељак, 01. апр 2013, 11:38)
anonymous [нерегистровани]

Analogija

Najrazvijenije zemlje daju svojim proizvodjacima velike subvencije, kako rece covek u postu, i do 1200 evra po hektaru i s tim cine nase poljoprivredne proizvode manje konkurentnim na njihovom trzistu a te iste zemlje su neki dan protestvovale sto nasa Vlada daje subvenciju nasem proizvodjacu automobila.

(понедељак, 01. апр 2013, 10:52)
Baladasevic [нерегистровани]

Tuzna istina

Veliki raskorak izmedju razvijenog dela i nerazvijenog dela sveta. Sit gladnom ne veruje, oduvek bilo, i, nazalost, bice tako. I mene dusa boli sto se hrana baca, pogotovo sto sam odrastao u sredini gde se skoro nista ne baca vec sve ide u krug...
Nazalost, nije problem sto ne mozemo nahraniti siromasne, vec sto ne mozemo nahraniti bogate..

(понедељак, 01. апр 2013, 10:43)
anonymous [нерегистровани]

Subvencije u poljoprivredi

Cena hrane bi trebala biti dvostruko veca nego sada jer su sadasnje cene kontrolisane tako sto razvijene zemlje daju svojim proizvodjacima subvencije koje idu i do 1200 evra po hektaru te je lako izracunati koliko bi hrana kostala bez tih subvencija. A da ne daju te subvencije onda bi morali uvoziti hranu iz siromasnijih zemalja i po ko zna kojoj ceni sto bi dovelo do toga da te zemlje ne bi bile siromasne vec lepo zivele od poljoprivredne proizvodnje, ali sve je to posledica 'liberalne ekonomije' xexe, ko vas ne zna ...

(понедељак, 01. апр 2013, 09:41)
anonymous [нерегистровани]

Хране има али...

У којој год развијеној земљи да сам био Америци, Канади, Швајцарској, Ирској, Норвешкој... увек ме затекне количина робе у супермаркетима, нарочито оних који су у мало затуренијим деловима градова где нема толико људи. У једном тренутку сам схватио да се заправо сва та храна не купи него баци. Ланци снабдевача желе да зараде, ако не зараде или зараде али преостане, све остало се баци. Баци! Гледао сам кутије и кутије јаја којима је истекао рок и нико их није купио, прескупе малине, лубенице... које ретко ко купује, све то одлази на смеће. Према проценама у развијеним земљама се баца између 30 и 50 посто хране.
Од бачене хране би могло да се нахрани око 3 милијарде људи што је више него број гладних у свету.
Људи су гладни због нечије похлепе и жеље да заради на храни преко сваке мере.
Гледајући како се малине од којих су неке и из Србије једноставно бацају на смеће по свету ме доводи до суза јер је то знак огромног поремећаја у свести људи о богатству које ова планета нуди сама по себи и лудости које га прати у људски главама. Нажалост ово је само дијагноза. Нема лека за ту болест.