Сигурност улога важнија од зараде

Камате на девизне улоге у Србији преполовљене, а штедња је већа за око две милијарде евра. Основни критеријум, висина каматне стопе, којим су се грађани руководили пре неколико година, сада је промењен, и на првом месту је сигурност улога.

Од почетка економске кризе, камате на девизну штедњу у Србији готово су преполовљене. У 2011. години, пале су око 0,4 одсто, а у првих пет месеци ове године 0,1 одсто. Међутим, и са тим благим падом, Србија је и даље водећа у Европи по висини каматне стопе, грађани све више штеде, па је девизна штедња у последње четири године порасла за две милијарде евра.

Док Немац у просеку штеди 40.000 евра, Срби у банци чувају 40. део тога – 1.000 евра. У Немачкој је просечна камата око 1,5 одсто, у Србији три пута већа, пет одсто. Међутим, било је и бољих времена за наше штедише.

Верољуб Дугалић, председник Удружења банака Србије каже да су 2008. и 2009. године када је велика криза почела, наше банке све теже долазиле до дугорочних извора на међународним тржиштима и тада је девизна штедња постала најбољи извор за те дугорочне кредите, пре свега стамбене.

"Каматна стопа тада била и до девет одсто у неким банкама, што је било несвакидашње, и то је било лепо за грађане, али је било веома лоше за банке јер је то био велики трошак за банке", рекао је Дугалић.

Ко је 2008. године, на пример, орочио на годину дана 5.000 евра могао је себи од камате да обезбеди летовање.

Данас са истом сумом и знатно нижом каматом, можда можете у неку српску бању. С друге стране, високе камате на штедњу поскупљивале су позајмице грађанима и привреди. Зато је прошле године, чак и Народна банка Србије позивала банке да смање каматне стопе на девизне улоге.

"Сад је тај период када би требало банке које су узеле штедњу за 5 одсто да кажу добро, сада можемо да дамо кредит и за 7, 8, 9 одсто. Међутим, сведоци смо да то и није резултирало неком појефтињењу кредита", каже Душан Узелац са сајта Каматица.

Камате на орочену штедњу на годину дана крећу се од 2,75 одсто до 5,5 одсто. Иако на годишњем нивоу камате падају у просеку око пола процента, штедња грађана Србије достигла је осам милијарди евра.

"Основни критеријум којим су се грађани руководили пре неколико година, висина каматне стопе, сада је промењен и на првом месту је сигурност, тако да имамо занимљиву ситуацију да две банке које су водеће нашем тржишту имају и највећу девизну штедњу, а тамо каматне стопе нису највише", објаснио је Дугалић.

У Удружењу банка кажу да камате у наредном периоду неће расти и да може да се очекује чак и благи пад. И поред тога, Србија и даље нуди најбоље услове за штедњу у региону, али и у Европи.

У Хрватској камата не прелази 2,4 одсто, а у земљама Евроспке уније 2,7 одсто. Због тога су ранијих година многе штедише из тих земаља орочавале депозите у банкама у Србији.

број коментара 7 пошаљи коментар
(понедељак, 30. јул 2012, 21:28)
anonymous [нерегистровани]

@Kamata

Trebalo bi da znas prvo sta znaci 30% mesecno.
to znaci da uzmes 1000 evra i svakog meseca vracas 300 evra samo kamatu ..... jel i dalje ostajes pri tome?

(понедељак, 30. јул 2012, 12:13)
anonymous [нерегистровани]

@Kamata

Interesuje me kolika je kamata na brze kredite koje mozes da dobijes za 2sata. ili koristis dozvoljeni minus, i to se tretira kao kredit. Mislim da je cista Glupost i prevara to o cemu pricas na godisnjem nivou, kada je sve vezano za EURO ili Svajcarski Fraqnak. Moj Prijatelju.

(понедељак, 30. јул 2012, 09:13)
anonymous [нерегистровани]

@Kamata

Ko je lud da uzme kredit na kamati od 30% mesecno?
Izvini prijatelju ali to su ciste gluposti......... Kamate su najvise 13,9% na godisnjem nivou.

(понедељак, 30. јул 2012, 08:26)
Sima [нерегистровани]

Tekst je lep!

Tekst je lep, da li je od tih 8 milijardi evra štednje moguće sutra podići 30%, odgovorite nam?

(понедељак, 30. јул 2012, 08:04)
anonymous [нерегистровани]

Mogucnost

Procitala sam da kod nas dolazi najveca ruska banka. Voleo bih da ovo procitaju. Savetovala bih im da samo smanje kamate na svoje usluge na primer za 5%(kod nas su kamate na razne kredite trenutno oko 20 i vise procenata) i da ove ostale zelenase pogase. Poznato je da bankarska nezasitost nece nikada da prestane.Eto im sanse.

(недеља, 29. јул 2012, 21:15)
Саша [нерегистровани]

Институције

Банке су институционализовани зеленаши, то је свима познато. Али, боље држати новац у банкама, добијати макар неку камату, него да новац стоји код куће. Као трећа опција, постоји улагање и друге финансијске инструменте, где су камате много веће, али су и ризици већи. Моја препорука је новац трошити јер га инфлација једе. Можда наш народ заборавља, али постоји инфлације и за евро и долар, посебно у време криза где долази до разних квантитавних попуштања. Према томе, сви на летовање и у провод, како само Срби знају.

Живели :)

(недеља, 29. јул 2012, 20:02)
anonymous [нерегистровани]

Kamate....

Banke same sebi neka obezbede novac.Pozivam gradjanstvo da svoje stedne uloge podignu iz Banaka.Razlog je jednostavan.Stednjom se dobija vrlo niska kamata. Uzimanjem kredita se zaracunava visoka kamata.Banke svojim nacinom rada, one koji stede novac koriste da bi taj novac dali drugima za kredite gde im je zarada na kamati oko 30% mesecno.Tako da imaju dobru zaradu i mogu stedisama da daju sicu na stednju. Zar se to ne zove ZELENASTVO.