субота, 26. мај 2012. | Изаберите писмо: Latinica



 

Насловна > Вести > Економија > Систем који храмље

петак, 10. феб 2012, 07:31 -> 11:04

Систем који храмље

Грчка дужничка криза бацила је у сенку Мастрихтски споразум којим је успостављена монетарна унија. Грци су се у последњи час договорили да прихватају услове помоћи међународних поверилаца.

У последњи час, уочи састанка министара финансија чланица еврозоне у Бриселу, грчка влада и лидери политичких партија постигли су договор о реформама које су услов за други пакет помоћи Европске уније и ММФ-а.

Припремио Душан Гајић

За ЕУ и ММФ, штедња је цена за следећи пакет помоћи од 130 милијарди који би спречио банкрот и евентуални излазак из еврозоне. Нове мере предвиђају смањење минималне плате за 20 одсто, отпуштање 15.000 радника јавне управе до краја године и смањивање пензија.

Европљани се још увек надају да је сценарио неконтралисаног банкрота Грчке могуће избећи.

"Јасно је да би цена банкрота Грчке и њеног изласка из еврозоне била много, много већа од цене наставка помоћи Грчкој. Наравно, потребно је и да се Грчка ангажује сасвим јасно на примени реформских мера, које су тешке и захтевне, али које могу дати резултате на средњи рок", сматра председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

У сенци дубоке кризе еврозоне и могућег изласка Грчке, ЕУ обележава 20 година од потписивања Мастрихтског уговора који је поставио темеље монетарне уније и евра.

По тада установљеним критеријумима чланица еврозоне може имати максимум три одсто бу џетског дефицита и 60 одсто јавног дуга, правило које је увелико прекршила Грчка, али и друге земље.

Време Мастрихтског уговора било је време визија и великих идеја, али 20 година касније Европљани нису сигурни да ли данас треба да славе или да се упитају где су то погрешили.

Бивши председник Европске инвестиционе банке Филип Мејстат сматра да европски монетарни систем "храмље".

"На једној страни је снажна монетарна нога са Европском централном банком и једиственом монетарном политиком, а с друге стране слаба економска нога са економским политикама које су остале националне, неусклађене и понекад контрадикторне", истиче Филип Мејстат.

"Ако промене које се већ уводе дају резултате и доведу до стварног економског управљања, то ће доказати да је ЕУ процес који учи на грешкама и напредује пролазећи кроз кризе", сматра Јанис Еманулидис из Центра за европску политику.

Многима Европљанима јасно да данас није реч само о Грчкој, већ о судбини пројекта који је своје темеље добио пре 20 година.

1
коментари број коментара 2 | cwпошаљи коментар
(субота, 11. феб 2012, 22:16)
zeljko [нерегистровани]
oпошаљи одговор

grcka

Lako bi Evropa da je u pitanju samo Grčka.Ali u pitnju su gotovo sve članice EU.Sve su dužne a izgovor im je Grčka,a posle će biti Italija pa Španija,Irska,Portugal.U pitanju je čitav sistem.

1
(петак, 10. феб 2012, 10:28)
Petkutin [нерегистровани]
oпошаљи одговор

uvek isti scenario...

Ovi iz Brisela im postave ultimatum, onda ovi strajkuju i bune se par nedelja, na kraju, ali uvek u zadnji cas se dogovore o merama,potpisu i onda im ovi proslede tako nekoliko stotina milijardi evra,ja se pitam ko je ovde lud???!!!Pa cela Evropa grca zbog Grka!

1
1