четвртак, 09. феб 2012, 08:31 -> 18:58
Грци се договорили
Лидери највећих грчких партија, владе и међународних поверилаца постигли су договор о новој транши помоћи. Тиме је Грчка избегла банкрот. Још увек непознато да ли су укинуте 13. и 14. плата.
Грчка је данас постигла споразум са страним повериоцима, што ће јој омогућити да добије нову траншу помоћи од 130 милиона евра и избегне банкрот у марту, саопштено је из кабинета грчког премијера Лукаса Пападемоса.
Лидери највећих грчких странака почели су консултације у среду, а најспорнији је био захтев Међународног монетарног фонда и Европске централне банке да се значајно смање пензије. Релативно лако је усвојен захтев да минималне плате буду смањене са 750 на 600 евра, као и да до краја године отказе добије око 15.000 запослених у државној служби, а за сада није познато да ли су укинуте 13. и 14. плата.
Министар финансија Грчке Евангелос Ванизелос допутовао је у Брисел, где ће својим колегама из држава еврозоне изнети све детаље договора са приватним повериоцима Грчке, који су пристали да отпишу дуг у износу од 100 милијарди евра, што је отприлике трећина укупног грчког дуга.
Два највећа грчка синдиката саопштила су да нису задовољна постигнутим договором и заказали су 48-часовни штрајк.
Гркчи премијер и министар финансија су јутрос имали састанак са лидерима опозицијена коме нису успели да се договоре о мерама штедње.
Информацију да је постигнут договор је на конференцији за новинаре у Франкфурту потврдио и председник Европске централне банке Марио Драги.
Драги је на конференцији за новинаре рекао да је примио позив од грчког премијера Лукаса Пападимоса неколико минута пре конференције и да му је он поручио "да је договор постигнут и да су га подржале све веће партије", пренела је агенција АФП.
Он није желео да коментарише могућност да ЕЦБ забележи губитке на име бројних грчких обвезница у свом власништву, које је нагомилала у оквиру контроверзног програма куповине дужничких хартија земаља еврозоне, али је указао да ЕЦБ "није преговарач" у разговорима између Грчке и њених кредитора око отписа дуга.
Од приватних кредитора Грчке тражи се да отпишу отприлике половину потраживања на име грчких обвезница у свом власништву, чија је укупна вредност 200 милијарди евра, да би се дужнички терет Атине свео на одржив ниво.
ЕЦБ је под притиском да и сама отпише део потраживања на име дужничких хартија у свом власништву, будући да, чак и ако приватни кредитори отпишу договорени део дуга, то неће бити довољно да се грчки јавни дуг до 2020. године доведе на ниво од 120 одсто бруто домаћег производа, са садашњих 160 одсто.
ЕЦБ је почетком маја 2010. почела да купује грчке обвезнице у покушају да се снизе трошкови задуживања Атине. Покушај није успео, а Грчка се од тада ослања на први пакет међународне помоћи у износу од 110 милијарди евра.
Канцеларка Немачке Ангела Меркел упозорила је раније да би излазак Грчке из зоне евра имао непредвидиве последице.
