уторак, 07. феб 2012, 07:30 -> 11:51
Техеран ће преживети санкције
Иако ће пооштравање санкција негативно утицати на привреду Ирана, повећати инфлацију и даље нарушити вредност националне валуте, чини се да та мера не може да зада фатални ударац који би приморао Техеран да одустане од својих нуклеарних амбиција, оцењују поједини аналитичари.
Међународне санкције све више стежу обруч око Ирана, а најтежи ударац могао би да претрпи извоз нафте. Међутим, како процењују аналитичари, иранска економија чини се жилавијом него што изгледа на први поглед.
Због тешкоћа наплате у последњих неколико дана заустављен је утовар украјинског жита на бродове, а Уједињени Арапски Емирати наложили су својим банкама у Ирану да престану да финансирају трговину те земље са Дубаијем. Иранци све теже проналазе начине да прибаве девизе када путују у иностранство.
Ипак, историја санкција против других земаља, као и разноврсност и релативно самостална привреда Ирана, указују да све док Техеран проналази купце за велики део своје нафте, привреда ће моћи да "шепа", преноси Ројтерс оцене аналитичара.
"Иран и даље може да се провлачи", каже Гери Хафбауер, сарадник у Институту за међународну економију САД "Петерсон" и бивши амерички функционер у министарству финансија.
Хафбауер наводи да су мере које су предузете против Ирана, како се би зауставио нуклеарни програм, најтеже међународне санкције у последњих 50 година. Ипак, те санкције, како наводи, нису толико оштре као оне које су биле наметнуте Ираку, Северној Кореји или Куби.
Најновије санкције фокусиране су на извоз иранске нафте и гаса, јер су од виталног значаја за његову спољну трговину. ММФ је у извештају у јуну проценио да ће извоз иранских енергената до марта износити 103 милијарде долара, што ће чинити 78 одсто укупног иранског извоза.
Европска унија, која планира да прекине увоз иранске нафте до 1. јула, куповала је петину производње нафте. Остали велики купци као што су Јапан и Јужна Кореја, који појединачно пазаре по десет одсто укупне иранске нафте, можда ће бити приморани да смање своје наруџбине.
Међутим, Кина и Индија, које заједнички купују око 34 одсто иранске нафте, поручују да неће смањивати поруџбине. Чини се да ће те земље на крају куповати и нафту која је раније била намењена европском тржишту, преноси Ројтерс.
Хафбауер, међутим, сматра да ће Иран доћи у ситуацију да продаје нафту по 10 до 15 одсто нишој цени како би нашао купце под санкцијама. У том случају, ирански приход од извоза енергената смањио би се за око 24 милијарде долара, што би био тежак, али не фаталан ударац економији, оцењује Хафбауер.
На дуге стазе, штета за извоз иранских енергената може се повећати и због забране на увоз опреме за нафтну индустрију. Хафбауер процењује да би санкције против Ирана могле да смање његов бруто домаћи производ за највише десет одсто.
Око две трећине прихода Иран финансира нафтом, па ће санкције свакако поткопати државне финансије. ММФ процењује да ће буџетски суфицит Ирана овде године бити око 2,8 одсто БДП-а, док би наредне године могао да буде око два одсто.
Низак дуг
То би могло бити проблематично за високо задужене земље, али не и за Иран. При том, укупан јавни дуг је само девет одсто БДП-а, док се многе земље ЕУ приближавају нивоу од 100 одсто или више.
Низак ниво иранског дуга омогућава лакше сервисирање и много већег мањка у буџету продајом државних обвезница или другим мерама, каже економиста за Средњи исток и Северну Африку британске банке РБС Раза Ага.
Са друге стране, нови талас инфлације у Ирану компликује слику тамошње економије. Званична стопа инфлације скочила је са једноцифрене стопе на око 20 одсто у протеклих 18 месеци, иако аналитичари сматрају да је реална стопа већа.
Висока инфлација смањила је поверење у ирански ријал, па се на црном тржишту за долар добија 20.000 ријала, што је двоструко више у односу на пре годину дана.
То прети да убрза одлив капитала из Ирана, процењује ММФ, а девизне резерве потрошиће се много брже него што би иначе био случај.
