недеља, 05. феб 2012, 07:31 -> 07:43
Скупа папирологија
За покретање бизниса у Србији, потребно је превише времена, а за пословање, због бироктатских препрека, превише новца, наводи се у извештају "Херитиџ" фондације и "Волстрит џурнала". Потребно је смањити процедуру за добијање грађевинских дозвола и локалне таксе, поручују страни инвеститори у Србији.
Када инвеститор размишља о улагању у неку земљу-разматра њену пословну климу, ниво корупције, правну сигурност. Ако буде гледао извештај о економским слободама, који сумира услове пословања у Србији, не би потпуно био охрабрен.
"Херитиџ" фондација и "Волстрит џурнал", Србију су ставили на 98. место од 179 земаља. У региону су од нас горе Босна и Херцеговина и Грчка.
Далеко смо од неприкосновених челника листе Хонг Конга и Сингапура, али се нисмо макли с прошлогодишње позиције. За покретање бизниса у Србији, према извештају, потребно је превише времена, а за пословање, због бироктатских препрека, превише новца.
Александар Грунауер из Немачке организације за међународну сарадњу рекао је да кад неко размсља о инвестицији онда су грађевинске дозволе прва ствар којом се бави, а то у Србији превише дуго траје.
"Ако желите да започнете неки бизнис као што су ветрењаче за струју имате 26 дозвола које су неопходне да их прибавите и то свакако не можете да урадите у разумно кратком року", рекао је Ђорђе Вучинић из Удружења "Послодавац".
Према подацима УСАИД-а, предузећа у Србији, због административних обавеза, годишње троше око четири одсто БДП-а, што је око 1,35 милијарди евра. Привредници се посебно жале на тзв. парафискалне намете.
"Један од примера тих парафискалних намета је накнада за шуме, која се сада распоређује на све компаније, нека логика би налагала да она важи само за загађиваче и да погађа ту врсту компанија", рекла је Виолета Јовановић из Националне Алијанса за локални и економски развој.
У извештају се скреће пажња на велику јавну потрошњу. Напомиње се да су потребне институционалне реформе за борбу против корупције и јачање правосудног система, који је, кажу, подложан политичком утицају. Они који би да послују очекују много од централних, али и власти на локалу.
"У финансијском смислу очекује се укидање финансијских намета, локалних такси и различитих давања. Постоји око 250 таквих намета који су произасли из различитих прописа а дефинисани су од стране локалних самоуправа", навела је Јовановићева.
Александар Грунауер рекао је да би требало смањити сиву економију, укинути монополе, потребно је јаче судство које даје правну сигурност свима који послују да знају да имају иста права за све.
Ако је за утеху, лошије рангирана од нас је Русија. Тамошњи власници фирми све више региструју компаније у иностранству. Премијер Владимир Путин признаје да је главни проблем недовољно транспарентан рад државних органа-па ствар назива правим именом-системска корупција.
