субота, 26. мај 2012. | Изаберите писмо: Latinica



 

Насловна > Вести > Економија > Штедети или трошити?

недеља, 22. јан 2012, 07:30 -> 07:41

Штедети или трошити?

Док нобеловац Џозеф Штиглиц упозорава Европу да је штедња погубна и да изабере већу потрошњу, стручна јавност у Србији подељена је око начина за излазак из кризе.

Стезање каиша или потрошња, дилема је која се намеће у свету од када је криза почела. Док Европска унија инсистира на штедњи, са оне стране Атлантика стижу упозорења да би то могао бити камен око врата. Најгласнији је нобеловац Џозеф Штиглиц, који каже да је таква политика равна самоубиству европске економије и да треба трошити.

Изјаве Михајла Црнобрње и Јурија Бајеца

Штедња, штедња и опет - штедња, тако би се могла описати економска филозофија држава у овогодишњим касама широм Уније. Рецепт за оздрављење економија америчког нобеловца Џозефа Штиглица, међутим, сасвим је другачији - потребно је потрошњом покренути раст, а потом бринути о мањку у буџету.

Као неке од предности потрошње наводе се већа производња и продаја, већи извоз и брже отварање радних места. Као недостаци - веће задуживање, мањак у каси, раст увоза и већа опасност од инфлације.

За стезање каиша као предности истичу се смањење минуса у каси и трошкова, као и смањење задуживања и инфлације. Недостаци су стагнација или спор привредни раст, спор раст зарада и, између осталог, мање новца за субвенције привреди и пољопривреди, што умањује њихову конкурентност.

"Нема апсолутно доброг лека, већ се бира између два која су мање лоша. За мене је боља инвестициона потрошња", рекао је професор на Факултету за економију, финансије и администрацију Михајло Црнобрња.

Неједнака производња и потрошња

Економиста Небојша Савић наводи да то за Србију и није баш добро решење, јер "ми и даље трошимо више него што привређујемо".

Иако је и српски буџет најављен као штедљив, много критика има на рачун тога да држава не штеди и да троши на све више него на инвестиције.

Професор Економског факултета Бошко Живковић сагласан је да Србија троши више него што зарађује. Он сматра да је стога неопходна штедња и у приватном и у јавном сектору.

"Ја бих више волео потрошњу, него стезање каиша. Али, сада је стезање каиша услов да би била већа потрошња, а не обрнуто", рекао је економски саветник премијера Јуриј Бајец.

Ипак, за сада је извесно да ће европски лидери, упркос овим суморним прогнозама, наставити да штеде евре. А када је реч о динарима и српским званичницима, чини се да ће највећа брига бити како додатно да се не задуже да би трошили, што је у изборној години увек велико искушење.

1
коментари број коментара 11 | cwпошаљи коментар
(понедељак, 23. јан 2012, 00:46)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Stednja

Stedio bih, kad bi imo sta

1
(недеља, 22. јан 2012, 13:43)
Voroncov [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Dva oblika potrošnje

Uložite novac i otvorite fabriku ili poljoprivredno imanje. Radnici rade i proizvode proizvode za koje postoje kupci. Primaju platu koju troše. Time dugoročno povećavate potrošnju. Drugi način je da dignete kredit podelite za plate korisnika budžeta ili za penzije. Kratkoročno ste povećali potrošnju ali posle toga imate samo još veći problem jer vam je dug porastao.

1
(недеља, 22. јан 2012, 13:23)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Odlicno

Gospodo Amerikanci onda trosite kupujte Srpske proizvode,a ne da ocekujete da drugi trose i podsticnu vasu proizvodnju a svoje gubitke.Ako je potrosnja lek onda ucestvujte u njoj pod fer uslovima,da bi ostali trosili treba i da zaradjuju a da bi doslo do toga svi treba da ucestvuju u tom lancu!!!!

1
(недеља, 22. јан 2012, 13:17)
Жаровит [нерегистровани]
oпошаљи одговор

У праву си Боровићу!

Србија је лидер!
Али у чему!?

1
(недеља, 22. јан 2012, 13:11)
Крајишник . [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Република Српска Крајина


Поштовање .

За Европу је прекасно било шта , она се Рапада .

Тачно је да наша Економија има мало везе у вези са Западним Економијама .

Зато Србија има још увек времена , али и то је питање , Сада креће Евроазијска Унија потпуно другачијег концепта која ће имати Инвестиција технологија , а Ресурса скоро неограничених количина .

Европа је у самом старту била осуђена на пропаст .

Сада се Нашла између великог Брата са Запада и још Јаче Русије и Истока уопште .

Кордунаш .

1
(недеља, 22. јан 2012, 13:06)
anonymous [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Trosenje

Zivim u Kanadi i iskreno svi sto nisu imali para a izganjali kakav kredit sada su vecinom u problemu.Pravi investitori ulazu u ekonomiju u proizvodnju.Ovo danas nema smisla Kanada zivi od ljudi koji su se uvalili u kredite zapravo od svojih grdjana koji duguju a znaju da to nemogu da odplate i jos nesto vecina njih radi dva posla.Zato ziveli siromasni investitori dok je njih svet nemoze da napreduje.

1
(недеља, 22. јан 2012, 12:31)
borovic nova srbija [нерегистровани]
oпошаљи одговор

potrosnja ili stednja

Dragi gospodine , ne govori nobelovac o spesificnim zemljama nego uopste ,Srbija nije izuzetak , naprotiv , potrosnja nije rasipnistvo nego investicije a stezanje kaisa nije nikada i nikome donelo dobro , izuzev ako ne slusate MMF

1
(недеља, 22. јан 2012, 10:55)
Жаровит [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Бабе и жабе!

Штиглис говори за развијене земље, где су други проблеми у односу на нас слабо развијене!

Он потенцира на већој потрошњи,јер имају велику продукцију, па после и рационализацију државне управе итд.

Код нас не постоји понуда за извоз, немамо производе за извоз,приходе, па немао шта да трошимо, већ трошимо кредите на потрошњу увозних производа...!

А да треба да се изврши радикална рационализација државне управе и смањења свих трошкова(корупција,..) у Србији, па требало је почети још пре годину-две!

Дакле, код нас се закључује 'нако, копирају се ставови неких странаца, а наши проблеми немају додирне тачке са проблемима западних економија!
"Стручњаци"!
_______
Лепо је рекао Брефер , представник Светске Банке у Србии!

1
(недеља, 22. јан 2012, 08:50)
gliša [нерегистровани]
oпошаљи одговор

Nije dobro

Fabrike i radna mesta, to treba da bude cilj i to brzo i bez prevelikog čekanja.
U prvom krugu proizvoditi za naše potrebe i tako smanjiti uvoz. Neka se novac vrti u našoj zemlji, a ne da se odliva u druge zemlje. Možda to bude do 30% ušteda i onda je stalno povećavati.
Nema bez dobre organizacije i potpune kontrole. To su uradili i Japanci i mnoge druge kapitalističke zemlje, velike ili male. Kapitalizam je jedno, a briga o stanju države i zemlje je nešto drugo. Sada smo svedoci da su neke zemlje došle u krizu zbog toga.

1
(недеља, 22. јан 2012, 08:41)
Deki [нерегистровани]
oпошаљи одговор

da

Nobelovac je u pravu ali ono što se od naroda krije je da se ovde ne radi o ekonomskoj krizi već o krizi resursa. Američki ekonomista Gerald Celente napominje da je izlazak iz krize moguć samo "pronalaskom vatre", tj. potrebno je da nauka pronađe nešto novo što bi spasilo čovečanstvo. Trenutnim razvojem nauke tako nešto se može očekivati tek između 2050. i 2080. godine tako da će "ekonomska" kriza potrajati!

1
1