субота, 26. мај 2012. | Изаберите писмо: Latinica



 

Насловна > Вести > Економија > Од рецесије до највишег рејтинга

уторак, 17. јан 2012, 07:30 -> 10:46

Од рецесије до највишег рејтинга

Финска је почетком деведесетих била у кризи и изгубила највиши кредитни рејтинг. После десетогодишњих мера штедње, либерализације тржишта и технолошких иновација поново је земља са највишим кредитним рејтингом.

Привреда Финске је у релативно кратком периоду успела да из дубоке рецесије постане једна од најдинамичнијих привреда у еврозони, са првокласним кредитним рејтингом, који друге европске земље готово свакодневно губе.

Helsinki.jpg
Хелсинки

Финска која је почеткомдеведесетих била у кризи и тада је изгубила највиши кредитни рејтинг. После десетогодишњих мера штедње, либерализације тржишта и технолошких иновација, поново је земља са највишим кредитним рејтингом, прокоментарисао је француски привредни лист Трибин.

Привреда те нордијске земље почетком деведесетих година упала је у изненадну рецесију након распада СССР-а за који је Финска представљала трговинска врата ка Западу, а после тога су уследели и остали ударци.

Европске каматне стопе тада су порасле услед немачког уједињења и неповољно утицале на презадужена домаћинства и приватни сектор, подсећа Трибин.

Финска влада суочила се са огромним падом бруто домаћег производа (БДП) који је 1991. године био 6,5 одсто, као и са огромним социјалним давањима, јер је у 1993. стопа незапослености прелазила 18 одсто.

Банкарском сектору била је неопходна помоћ како би се избегао свеопшти крах, а јавни дуг је вртоглаво растао.

Буџет Финске који је 1989. био у плусу почео је нагло да се празни тако да је 1992. забележен дефицит од 7 одсто бруто домаћег производа.

Јавни дуг, који је 1990. износио 10 одсто БДП-а, 1996. је прешао број од 70 одсто, а тада једина агенција за процену кредитног рејтинга неке земље "Мудис", октобра 1990, снизила је Финској највиши кредитни рејтинг, да би у јануару 1992. њен рејтинг био сведен на Аа2.

Nokija-telefon.jpg
"Нокија" мобилни телефони, један од симбола савремене Финске

Онда су уследиле једна за другом владине мере штедње засноване на смањењу јавних трошкова које су посебно биле ригорозне, а за време конзервативне владе премијера Лира Винанена извршена је реконструкција читавог државног финасијског система формираног током шездесетих година.

Земља је поново задобила поверење на тржишту када је 1995. нови социјалдемократски премијер Паво Липонен одлучио да продужи реформе Винанена.

Убрзо су каматне стопе Финске почела да падају, а буџет се уравнотежио 1997. године, после чега је агенција "Мудис" Финској поново доделила највиши кредитни рејтинг ААА.

Нису само буџетске мере допринеле опоравку Финске, јер је Хелсинки убрзано извршио економску либерализацију како би се привредни раст подстакао.

Држава инспирисана теоријом привредних циклуса и економског развоја аустријског економисте Јозефа Шумпетера препустила је судбини секторе погођене кризом, усмеравајући свој капитал ка предузећима које су имале развојни потенцијал.

Финска економија, уз примену мера штедње и подржана сектором високе технологије као што је "Нокија", сада је по привредном расту у самом врху еврозоне повративши на тај начин највиши суверени кредитни рејтинг.

Sauna.jpg
Сауна традиционални фински бренд
1
komentari broj komentara 7 | cwpošalji komentar
(среда, 18. јан 2012, 09:34)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

Iz Finske

Kada je pocela svetska kriza ovde je bio slogan : trosite,ne hranite recesiju.Posto su Finci veoma discipliniran narod i imaju veliko poverenje u svoju vladu tako su se i ponasali.Ovde se za sada kriza ne oseti a o krizi u ostalim zemljama se bas i ne daje prevelik znacaj.Steta sto nasi politicari ne pokusavaju da nesto pouce od ovakvih uredjenih sistema. Pozdrav matici.

1
(уторак, 17. јан 2012, 16:02)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

Finska

nema carobna formula,za razvoj su potrebni krediti,Finski dug je presao 70% ali su taj kapital okrenuli ,dugove vracali ,drzava stedela.otvorili drzavu.

1
(уторак, 17. јан 2012, 13:22)
gedza [neregistrovani]
opošalji odgovor

s p a s !?

je u demonopolisanom trzistu na svim niovima i kidanju veze izmedju politike i monopolista.  mi imamo jednu anomlaiju, da se formiraju redovi mladih pred kancelarijama vladajucih partija da bi sebi obezbedili privilegovan polozaj prilikom zaposljavanja.umesto da se usmere ka preduzetnistvu oni svoj status vide u budzetskim fimrama i begu od rada u tajkunskim firmama. zato je odliv kvalitetnih kadrova izrazen jednako kao u doba s.m. to duhovno i intelektualno osiromasuje srbiju tako da cemo u tom smislu biti invalidi dugorocno ako ovo ukupno stanje ne stopiramo. toga vlast mora da bude svesna, verovatno jeste, zato ochekujem od ove godine radikalne reforsmke promene ili cemo potonuti. svi zajedno !

1
(уторак, 17. јан 2012, 11:39)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

resenja

pa da prepisemo: otvorimo nokiu, pa malo saune i irvasi, pa malo deda mraz i eto resenja za nas! ali najpre, da proteramo strane banke i domace politicare. verujte, to je pravo resenje.

1
(уторак, 17. јан 2012, 10:25)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

norveska

@nikaddovoljnohvaljeni:
Bogat si onoliko koliko su ti susedi bogati. Naivno je ocekivati stabilnost Norveske valute ukoliko dodje do propasti eura, u svetu u kome su sve ekonomije medjusobno povezane. To se nedavno pokazalo na primeru Svajcarskog franka.

1
(уторак, 17. јан 2012, 10:11)
anonymous [neregistrovani]
opošalji odgovor

Maloljudne drzave

U drzavama poput Svedske, Norveske, Finske je jedna olaksavajuca okolonost sto imaju malo stanovnista na velikom prostoru. Samim tim lakse se bore sa nezaposlenoscu, jos dolaze ljudi iz inostranstva da rade.
To je kao kad bi nasa drzava u npr. opstinu Crna Trava koja ima oko 1000 stanovnika napravila preduzece i zaposlila 500 ljudi tamo ne da ne bi bilo nezaposlenih, nego bi nedostajalo radne snage.

1
(уторак, 17. јан 2012, 08:56)
nikaddovoljnohvaljeni [neregistrovani]
opošalji odgovor

spas u komšiluku

Dajem desnu ruku da će i Finskoj biti smanjen rejting. Ali Norveška, dovoljno mudra da se drži podalje od EU, ima sve preduslove za stabilan budući razvoj. Velike prihode od nafte, hidroenergiju u izobilju, vredno stanovništvo. Telefoni sa oznakom Nokia izrađuju u Kini i to će se pokazati kao promašaj. Ne tipujem na Finsku. Ali na Norvešku da. Ono malo novca u eurima zamenio sam za krune. Ne smatram da sam ptica zloguka, pa ipak ostaje jedno pitanje o kome neprestano razmišljam. Šta je to što mi daje za pravo da slutim katasrtofičan rasplet budućih dana EU i Amerike? A dosadašnji događaji su mi davali za pravo. Ipak, još jednom. Norveška. Samo Norveška. Jedino svetlo u tunelu. Iako se štedi ta sijalica biće uključena još dugo.

1
1