недеља, 08. јан 2012, 07:30 -> 07:39
Земља софтвера и малина
Србија је прошле године више зарадила од извоза софтвера него од извоза малина. Наши програмери аутори су бројних апликација за "паметне телефоне". Извозници траже од државе да олакша пословање у области информационих технологија.
Индустрија информационо-комуникационих технологија у Србији и прошле године забележила је раст већи од пет одсто. Од извоза малине Србија је зарадила 140 милиона долара, а од извоза софтвера готово 50 одсто више.
Рекордан извоз, већи од 200 милиона долара, још је значајнији ако се зна да га је постигло само пет хиљада стручњака у 80 домаћих фирми. Наши програмери аутори су бројних апликација за Симбијен, Андроид и Виндоус платформе.
"Много тих апликација направљено је овде. Са друге стране много апликација и платформи је направљено за даљинско очитавање, што електричне енергије, што воде. Ту кажу да смо једни од најбољих у свету", истиче Јелена Јовановић из Привредне коморе Србије.
Извозници, међутим, траже од државе да створи услове за лакше пословање у тој индустријској грани. Они подсећају на многе препреке за развијање посла. Због компликованих финансијских трансакција са иностранством понекад чекају неколико дана да наплате услуге.
Дејан Весић, директор фирме "Г-тек", каже да би свакој фирми која се бави информационим технологијама одговарало смањење администрације, смањење бирократије, бржи рад са државним установама, увођење електронског потписа и слања електронских докумената за разне сервисе.
Да је индустрија информационо-комуникационих технологија будућност, доказује и чињеница да су сва места рачунарског смера у средњим и високим школама попуњена. У Министарству просвете кажу да не постоје законске препреке за отварање нових одељења.
Државни секретар Министарства просвете Радивоје Митровић наводи да у тој области постоји низ помоћних занимања за којима тржиште вапи.
Препорука школама је да не чекају да им држава прави нове планове и програме и намеће отварање нових одељења, каже Митровић додајући да школе треба да се прилагођавају и да прате оне који, на том плану, већ имају пуно успеха.
Пре кризе, годишња стопа раста информационо-комуникационог тржишта у Србији била је између 15 и 18 одсто. Тада је било реално очекивати да ћемо до 2013. на том пољу стићи средње развијене земље. Да бисмо данас то постигли, наредних неколико година потребан нам је најмање двоцифрени годишњи раст.
