Косорова: Архиве ЈНА кључ за нестале

Премијерка Хрватске Јадранка Косор рекла је да документација која је пре неколико месеци донета у Вуковар потврђује да се кључеви који отварају врата налазе у архивама ЈНА у Београду", истакавши да "кључ треба ставити у браву и окренути", јер је то "нулти предуслов за даљу суседску сарадњу и односе са Србијом".

"Прво питање које треба да постави свако ко разговара с високим званичницима Србије мора бити, где су документи и подаци, како би Хрватска могла наћи своје браниоце и цивиле", рекла је Косорова у Петрињи на обележавању Међународног дана несталих лица.

Косорова је додала да се у Хрватској тражи још 999 несталих из 1991. и 1992. године.

У свом говору хрватска премијерка је поменула и 805 особа које се воде као нестале током и након акција "Бљесак" и "Олуја", 1995. године.

"У Хрватској је почетком рата забележено 18.000 несталих, а у 143 масовне гробнице и 1.200 појединачних гробова биле су невине жртве, чија је кривица била што су били Хрвати, односно нису били Срби", навела је премијерка.

Према њеним речима, у случају Хрватске "није се радило о оружаном сукобу или грађанском рату, већ је Хрватска била нападнута и изложена агресији, трећина државе била је окупирана, а на стотине хиљада Хрвата били су само с кесом у руци протерани из својих кућа".

"Хрватска се морала бранити и браниоци су морали ослобађати окупиране територије", рекла је Косорова.

"Ником и никад нећемо дозволити да нам диктира шта ћемо радити или да нешто забрањује, као и да нам прети забраном годишњице 'Олује', која је победничка акција којом је затворен паклени круг који је дошао с истока", истакла је хрватска премијерка.

"На хиљаде породица завијено је у црно, јер смо хтели слободну Хрватску на коју смо имали право, при чему смо 'сломили зубе тиранину и одупрли се великосрпској агресији", оценила је Косорова, закључивши да је рат у Хрватској био праведан, одбрамбени и ослободилачки.

У понедељак је у Загребу више невладиних организација затражило да се реши питање несталих, пре свега око 805 несталих Срба, да се убрза с ексхумацијама и идентификацијама, и да се реши питање захтева да 400 лица буде уврштено на листе несталих.