Бура због "Олује"

Изјаве хрватског председника и премијера Стјепана Месића и Иве Санадера поводом српског става о војно-полицијској акцији "Олуја" обесхрабрују, рекао је министар за рад и социјалну политику Расим Љајић.

"Изјаве Месића и Санадера не звуче сувише охрабрујуће и могло би се рећи да су наставак конфронтирајуће политике пре него политике помирења и успостављања добросуседских односа Београда и Загреба", рекао је Љајић.

Српски председник Борис Тадић рекао је да од Хрватске очекује извињење за злочине и прогоне крајишких Срба у време акције "Олуја", када је из Републике Српске Крајине протерано више од 200.000 Срба.

На ту изјаву реаговао је хрватски председник наглашавајући да је "Хрватској рат био наметнут" и поручио да би Тадић, кад говори о томе, морао да води рачуна да је "побуна Срба у Хрватској била иницирана из Београда одакле су долазили добровољци и тенкови окићени цвећем".

Истим поводом, Санадер је у говору на свечаности пред обележавање Дана победе, истакао да је "Олуја" била "ослободилачка, праведна и легитимна одбрамбена операција хрватских оружаних снага" и да никоме, без обзира да ли се ради о унутрашњим српским разлозима, неће дозволити да баци љагу на ту акцију.

За Србе који имају своје домове у Хрватској и желе тамо да се врате, према Љајићевим речима то "није добра порука".

"То је порука одвраћања, а не порука да су ти људи добродошли у државу у којој су рођени", истакао је Љајић.

Хрватска и ове године обележава "Олују" као највећу хрватску победу у рату с далекосежним последицама, али се српске жртве, што побијене и нестале, што протеране и избегле, и ове године прећуткују.

Љајић је нагласио да Србија "не сме да ћути и да се према проблему избеглица односи као да он не постоје, већ да "о том питању морамо да бринемо на два начина - или да их интегришемо у овдашњу заједницу или да им обезбедимо повратак".

Србија неће одустати од решавања питања избеглица на дипломатски и цивилизован начин "и у корист Србије, никако на штету Хрватске", рекао је Љајић и најавио да ће државни врх иницирати да се питање избеглица реши у оквиру Сарајевске декларације.

Тим документом и међународне организације преузеле су одређену одговорност за решавање тог проблема, подсетио је Љајић и додао да је "то начин да пошаљемо јасну поруку не само да смо незадовољни Сарајевском декларацијом већ да ћемо инсистирати на свим међународним форумима да ово питање буде решено".

Сарајевска декларација потписана је 31. јануара 2005. године у главном граду БиХ, а тим документом предвиђено је да питање избеглица са простора тадашње Државне заједнице Србија и Црна Гора, БиХ и Хрватске буде решено до краја 2006. године.

Документ је потписан под патронатом међународне заједнице - ОСЦЕ, УНХЦР и Европске комисије.

4. августа пре 13 година почела је хрватска војно-полицијска акција "Олуја" у којој је убијено и нестало најмање 1.900 људи, међу којима је велики број цивила, жена, деце и стараца, и протерано више од 220.000 Срба.

Симурдић: Проблеми више ствар прошлости него будућности

Милан Симундрић, члан Форума за међународне односе и бивши амбасадор Србије у Хрватској, оцењује да ће Србија и Хрватска дугорочно имати проблема у тумачењу догађаја из новије прошлости, а односе две земље у будућности може трајно стабилизовати само заједнички оквир европских и евроатлантских интеграција.

"За Београд ће рат изазван распадом заједничке државе увек бити грађански рат, а за Хрватску агресија, за Београд ће операција "Олуја" бити етничко чишћење и егзодус српског народа, а за Хрватску светла војна акција која је допринела ослобађању домовине" указао је Симурдић.

Београд и Загреб при том имају другачије приоритете, сматра бивши амбасадор, подсећајући да Загреб знатно већи нагласак ставља на привредну сарадњу, "а политички само колико је потребно", док је у случају Београда то обрнуто.

"Признање Косова је тешко оптеретило односе на дужи рок, практично довело до застоја политичког дијалога и нарушило ниво међусобног поверења" оценио је у интервјуу Танјугу Симурдић.

Симундрић подсећа и да се на јесен очекује мишљење Међународног суда правде поводом хрватске тужбе али и пресуда хрватским генералима, а преостали хашки оптуженици из Србије ће се, између осталог, теретити и за ратне злочине на територији Хрватске.

Симурдић је мишљења да само индивидуализација кривице за ратне злочине и кажњавање криваца води ка билатералном и регионалном помирењу, а услов за то је правосудна сарадња.

Симундрић сматра да у периоду када се обележавају годишњице попут годишњице "Олује" нека питања, као што је питање несталих, излазе у први план.

"Ја морам да приметим да Хрватска и даље дискриминира нестале на својој територији у вези са националношћу, говори се званично о 1.060 несталих, иако подаци Међународног комитета Црвеног крста, говоре о 2.300 несталих, што очигледно показује где је разлика. Нестали не би требало да буду предмет политизације," истакао је Симурдић.

Ту је и врло актуелан проблем хапшења и тајних оптужница, који би могла решити транспарентност и правосудна сарадња, поготово што се, како је истакао,"хапшења повратника перципирају као одвраћање од повратка избеглица" објашњава Симурдић.

Питања конвалидације радног стажа и имовинско-правних односа, су нешто због чега је неопходно да две државе направе споразум о имовинско-правним односима, наглашава Симурдић и закључује да само заједнички оквир европских и евроатлантских интеграција може да стабилизује односе две земље на дужи рок.

Повезане вести:

Хрватска обележава "Олују"

Беспућа "Олује"

Тринаест година од "Олује"