Амнести критикује Косорову

Организација за заштиту људских права "Амнести интернешенел" (АИ) саопштила је да је забринута, јер најновије изјаве хрватске премијерке Јадранке Косор показују одсуство политичке воље да се истраже и процесуирају злочини које су од 1991. до 1995. године починили припадници хрватске војске.

У саопштењу организација "Амнести интернешенел" наводи да је забринута да такве изјаве оснажују постојећу атмосферу некажњивости за злочине.

Та организација, са седиштем у Лондону, подсећа да се 5. августа ове године у Книну окупио државни врх Хрватске на прослави годишњицу акције "Олуја", коју је хрватска војска од августа до новембра 1995. године извела у Крајини.

За време и после те акције, како подсећа "Амнести", из Крајине је побегло око 200.000 Срба, а забележена су бројна кршења људских права Срба који су остали у том региону, убиства и мучења.

"Амнести интернешенел" наводи да је на прослави у Книну премијерка Косор, честитајући годишњицу "Олује", посебан поздрав упутила генералима Анти Готовини и Младену Маркачу, које је Хашки трибунал због злочина у Крајини осудио на дугогодишње затворске казне.

"Амнести интернешнел је изузетно забринут да би такве изјаве којима се напада Трибунал и глорификују операција 'Олуја' и особе које се сматрају одговорним за злочине почињене у тој операцији, могле да пошаљу политичку поруку којом се поткопава правда. То би могло да обесхрабри правосудни систем да истражи и процесуира злочине почињене у операцији Олуја", наводи се у саопштењу.

Истовремено, "Амнести" је забринут и због несразмерно малог броја истрага у односу на број почињених злочина, наводећи да се, према подацима Државног тужилаштва Хрватске, воде само три истраге злочина почињених у операцији "Олуја".

"Амнести је забринут да су власти пропустиле да испуне своју обавезу да у потпуности истраже и процесуирају ратне злочине санкционисане међународним правом који су почињени у тој операцији", наводи се у саопштењу.

Организација за заштиту људских права наводи и да је у више наврата позвао Хрватску да покаже политичку вољу да се позабави наслеђем рата, пошто "одсуство такве политичке воље ствара атмосферу које не само што омета кажњавање него и спречава да жртве злочина и њихове породице добију право на истину, правду и обештећење".