Годишњица "Олује"

У војној операцији "Олуја" која је почела на данашњи дан пре 16 година, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало око 2.000 Срба, а протерано око 220.000. 

Дан касније, 5. августа, хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба. За само неколико дана, сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника.

Народ Републике Српске Крајине, више од 200.000 људи, натеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и после формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи командант цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

У наставку акције у БиХ, операцијом "Маестрал", хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас", у акцији хрватске војске је убијено или нестало 1.960 Срба, од чега 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце. Хрватски хелсиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 677 цивила.

Правда достижна?

Хашки трибунал, у априлу ове године, осудио је генерала Анту Готовину на 24, а Младена Маркача на 18 година затвора, док је генерал Иван Чермак ослобођен кривице.

У пресуди Анти Готовини утврђено је да је операција "Олуја" била удружени злочиначки подухват на челу с председником Фрањом Туђманом, ради протеривања српског становништва из Книнске крајине.

Хашки трибунал је 26. јула 2001. године подигао оптужницу против пензионисаног хрватског генерала Анте Готовине који је био командант операције.

Готовина је од тада био у бекству, а ухапшен је у Шпанији 7. децембра 2005. године, када је и изручен Хашком трибуналу.

У марту 2004. године, Трибунал у Хагу подигао је оптужнице против хрватских генерала Ивана Чермака и Младена Маркача који се терете по личној и командној одговорности за убиства, злочине против човечности, прогон, депортације и кршења закона и обичаја ратовања током и после операције "Олуја", након чега су они добровољно отишли у Хаг.

У мају 2007. године, бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт рекао је да верује да су хрватске власти биле умешане у злочине.

"Нико не може порећи да су се злочини након 'Олује' догодили, укључујући и кораке чији је циљ био спречавање повратка Срба", рекао је Галбрајт.

Тужилаштво Хашког трибунала одустало је од подизања оптужница против генерала Петра Стипетића који је командовао војним акцијама у склопу операције "Олуја", и Мирка Норца који су саслушани у статусу осумњичених.

Норац је у Хрватској раније осуђен на 12 година затвора због ликвидације најмање 50 српских цивила на подручју Госпића и Карлобага 1991. године, а у мају 2009. године осуђен је на седам година затвора за ратне злочине над цивилима у војној акцији "Медачки џеп".

"Брионски транскрипти"

Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану".

Веродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермака и Маркача, оптужило "бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике" за кривично дело злочиначког удруживања с циљем "присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина".

Концепт решења такозваног "српског питања" у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи Беспућа повијесне збиљности, у којој објашњава да "насилне, па и геноцидне промене, доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе".

Туђман је прогон Срба након "Олује" којим је, према његовом мишљењу, завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године: "Српско смо питање, дакле решили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман.

Дан када је почела операција "Олуја" Хрватска обележава као државни празник, док исти датум Срби посвећују сећању на своје страдале сународнике.

Хрватска је крајем јуна 1998. године усвојила План за повратак избеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна зајендица, посебно УНХЦР.