Ко је побио цивиле у Двору?

Тужилаштво за ратне злочине Србије формирало је предмет о злочину над деветоро српских цивила у Двору на Уни, из агвуста 1995. године, а саопштено је да ће бити упућен и званичан допис данском тужилаштву ради саслушања војника Јана Велендорфа.

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић је, у изјави за Политику, рекао да су у току и провере да ли је хашко тужилаштво уврстило овај догађај у неки од својих предмета, јер у том случају не може бити процесуиран нигде другде.

Дански лист БТ пренео је недавно причу бившег припадника снага УН у Хрватској данског војника Јана Велендорфа о злочину у Двору на Уни, која до сада није била позната широј јавности.

Према Велендорфовом сведочењу дански војници из Уједињених нација, стационирани у Хрватској за време "Олује", нису реаговали кад су људи у маскирним униформама (без ознака), пред њиховим очима 8. августа1995. године убили девет хендикепираних особа српске националности, који су се сакрили од рата у школи у Двору на Уни, пренео је БТ.

Погубљења су се догодила само неколико метара од данске јединице коју је чинило 200 добро наоружаних војника, који су имали наређење да само посматрају.

Откако су медији почели да пишу о злочину коме су присуствовали дански војници, све три стране које су могле да почине злочин, (не)посредно су негирале умешаност.

Истрага у Хрватској 11 година касније

Тужилаштво из Сиска огласило се прекјуче  саопштењем у коме се наводи да је полиција злочин над цивилним становништвом у Двору на Уни пријавила 11 година касније, у септембру 2006. године.

Из самог текста саопштења није јасно када је Тужилаштво у Сиску затражило спровођење истраге, али било би логично да је то било пре пет година, у време добијања извештаја о злочину. 

У саопштењу се наводи да су према досадашњим сазнањима, злочин у Двору починили припадници паравојних формација тзв. САО Крајине, током повлачења, али да њихов идентитет још није утврђен. Тужилаштво у саопштењу не наводи како је идентификовало да је реч о припадницима војних јединица бивше РСК.

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац пак тврди да је немогуће да су злочин починили српски војници, али ни војска БиХ (и те јединице су помињане у неким спекулацијама), већ да је вероватно то учинила 17. домобранска пуковнија из Суње.

Штрбац је рекао и да за своје тврдње има сведоке, генерале и друге српске официре који су с друге стране реке Уне све то посматрали.

Пре објављивања приче данског војника, о масакру у Двору на Уни никада није говорено као о посебном злочину, осим што су злочини у  региону Двора помињани у појединачним новинским чланцима, као и у неколико мемоарских дела.

Коридор за цивиле

Међутим, у тексту хрватског Ферал трибјуна из 2006. године наводи се да је у августу 1995. године убијено око 200 Срба, иначе цивила и хрватских грађана у селима између Глине и Двора на Уни током бега према Босни.

Ферал је том приликом писао да је Двор на Уни смишљено био остављен као коридор за одлазак српског становништва из Хрватске, али се онда догодио продор јединица Петог корпуса Армије БиХ, које су према изворима тог листа на свиреп начин ликвидирале велики број цивила.

Према писању Ферала, који се позива на сведоке у Главном штабу Хрватске војске Посматрачка мисија УН-а послала је поруку да на подручју Горњег и Доњег Жировца трају брутални злочини над Србима и да злочине чине припадници Армије БиХ који су прешли државну границу.

Хрватска полиција је још средином 2000. године саслушавала очевице убијања Срба у Жировцу и околним местима и прикупљала и анализирала материјалне трагове о злочину, наводи се у тексту из 2006. године.

Један од могућих одговора на питање због чега никад није процесуиран злочин у Двору и евентуална одговорност 505. бужимске бригаде, пише Ферал, јесте мањак хашког интересовања, пошто хрватска  истражна и правосудна тела нису имала обичај да се бави убиствима хрватских грађана српске националности - ако их на то не натерају тзв. међународни фактори.