Хрватска Хагу не верује

Чак 83 одсто грађана Хрватске не верује у постојање удруженог злочиначког подухвата који је довео до протеривања Срба из Книнске крајине 1995. године, показује најновије истраживање које је спровела агенција "Ипсос пулс".

После изрицања пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу и протеста широм Хрватске, није дуго требало да се талас незадовољства усмери према тиму за одбрану генерала. 

У питање су доведени стратегија одбране, ангажман владе Јадранке Косор, па чак и сами адвокати, пише Јутарњи лист.

Истраживање о расположењу грађана Хрватске после хашке пресуде показало је да само осам одсто грађана мисли да је план протеривања постојао, док њих девет одсто не зна.

Да је било појединачних злочина с хрватске стране током последњег рата у Хрватској мисли 47 одсто грађана, а њих 34 одсто не сматра да је било таквих злочина, док 19 одсто не зна.

Сваки други испитаник мисли да су неправоснажном пресудом генералима на неки начин осуђени и тадашњи председник Фрањо Туђман и министар одбране Гојко Шушак.

Међутим, готово 80 одсто грађана сматра да ће у жалбеном поступку бити ублажене казне Готовини и Маркачу.

Само половина испитаника верује да најављени ангажман владе у жалбеном поступку може помоћи у одбрани хрватским генералима.

Случај "Готовина": Одбрана заказала

У тренутку највећег задовољства у Хрватској, адвокат Горан Миклучић, који заједно са Томиславом Кузмановићем брани Младена Маркача, осуђеног на 18 година затвора, изјавио је да одбрана дефинитивно не ваља, чим су казне толико велике.

"То је као да кажете да сте играли одлично, али да сте утакмицу изгубили", рекао је Милкучић.

Адвокати су уверени да су учинили све од себе, али то, ипак, није било довољно. Генерал Маркач одлучио је да, упркос пресуди, неће мењати свој тим, нити ће отказати ангажман адвокатима.

Екипа зна предмет и радила је на њему од почетка, тако да нећемо мењати тим, рекао је Миклучић и додао да то не значи да у припрему жалбе неће бити укључени страни експерти.

Хрватски лист преноси да се јуче незванично проширила вест да је Анте Готовина отказао ангажман свом главном адвокату Луки Мишетићу, незадовољан исходом суђења у Хашком трибуналу.

Машетић одбија да разговара са новинарима, а последњи пут се огласио у петак, после изрицања пресуде Готовини.

Према његовим речима, сву енергију жели да усмери на припрему жалбе. Пресуда је написана на чак 1378 страница, а времена је мало.

У року од 35 дана, браниоци морају да најаве жалбу и прецизирају на шта ће се она односити. Накнадне допуне нису могуће.

Још две године суђења

Међутим, не би било никакво изненађење да Готовина у жалбеном поступку одлучи да промени адвокате. То се у Хагу већ догодило, а најпознатији је случај Младена Налетилића Туте, који се пред крај суђења јавно у судници свађао са својим браниоцем Крешимиром Крсником.

Тута је у жалбеном поступку отказао Крснику и ангажовао новог адвоката. Међутим, промена тактике није га спасла у жалбеном поступку, па је суд потврдио пресуду од 20 година затвора.

Жалбени процес који има компликовану процедуру трајао би најраније до 2013. године. Кад се жалба састави и преда, супротна страна има право да на њу одговори, па се онда све посебно разматра, што захтева време.

Ако се хашко тужилаштво буде жалило на ослобађајућу пресуду Чермаку, он остаје на слободи, где чека коначну одлуку.

Хрватска влада одлучила је да од Хашког трибунала поново затражи статус пријатеља суда који би омогућио да представници Хрватске дају свој став о догађајима и оптужници.

Хашки суд је већ одбио један такав захтев, а бројни адвокати сматрају да је то сада прекасно.