Ђукановић поднео оставку

Председник Владе Црне Горе Мило Ђукановић поднео је данас оставку. Ђукановић је на конференцији за новинаре у Подгорици саопштио да се повлачи из политичког живота, истакавши да ту одлуку није донео исхитрено, нити под било чијим притиском. Требало би да нови мандатар буде досадашњи министар финансија Игор Лукшић, кога је једногласно подржао и Главни одбор ДПС-а.

"Из извршне власти одлазим чисте савести и уздигнута чела, не могу тврдити да је ово што сам урадио за Црну Гору било најбоље, али је то највише што сам могао", рекао је Ђукановић. 

Чин повлачења је, како је објаснио Ђукановић, опредељен уверењем да је један циклус завршен - обновљена је држава, направљен корак ка Европској унији и НАТО-у.

Сада се, објашњава сада већ бивши црногорски премијер, отвара нови циклус којем су потребни нови људи, којима треба пружити шансу.

На питање да ли се повлачи под притиском међународне заједнице, Ђукановић је рекао да се Црна Гора ослобађа "провинцијског духа инфериорности" у односу на, како неки тврде, некада Београд, а сада Брисел и да не прима ничије диктате.

Остаће у врху ДПС-а, а на питање да ли ће се бавити политиком, рекао је да се сада повлачи са функције премијера, а да не зна шта ће бити 2013. године.

Упитан да ли његов одлазак има везе са судбином Ива Санадера, Ђукановић је рекао да је свако поистовећивање са неким виђеним сценаријима у окружењу само последица непрофесионалног односа медија, као и патолошке опседнутости њиме.

Политичка пензија после две деценије 

Некада најмлађи председник Владе у Европи, са само 29 година, Ђукановић је до данас био премијер са најдужим стажом, коме до 20 година власти недостају два месеца. 

За то време, Ђукановић је једном био председник и пет пута премијер Црне Горе. Од избора до избора, Демократска партија социјалиста, коју предводи већ 12 година, све убедљивије побеђује.

Ђукановић је учествовао у стварању државне заједнице са Србијом, већ тада наговестивши скори разлаз. Четири године касније, најзаслужнији је за црногорску независност.

Најзаслужнији је, кажу упућени, и за признавање једнострано проглашене независности Косова и Метохије.

"Потреба да следимо политички реализам и да на тај начин следимо наше стратешке и националне интересе, определили су Владу за доношење одлуке о признању", рекао је Ђукановић у октобру 2008. године.

Бивши премијер Црне Горе прешао је пут од саборца Слободана Милошевића до једног од његових главних непријатеља, од пријатеља српске опозиције средином деведесетих, до њиховог опонента када долазе на власт 2000. године, затим од пријатељства и кумства са Момиром Булатовићем и Ратком Кнежевићем, до отвореног непријатељства.

Ђукановић: Трућања о шверцу цигарета

Не одричући се пријатељства са Станком Суботићем, Ђукановић већ девет година одбацује оптужбе да је умешан у шверц цигарета и говори да су то "будаласта трућања балканских несрећника".

Континуитет две деценије на власти прекидао је два пута - 1998. године, када је изабран за председника Црне Горе, и после референдума, 2006. године, када је место премијера уступио Жељку Штурановићу.

У фебруару 2007. године, Ђукановић је рекао да је очекивао да са одласком са државне функције себи може обезбедити нешто више слободног времена и квалитет живота који прижељкује.

Иако је плата коју прима као премијер једна од најмањих у свету, страни медији стављају га на листу најбогатијих државника.

После три остварена задатка, независности Црне Горе, која је на корак до НАТО-а и статуса кандидата за Европску унију, каже, заслужио је да се повуче из високе политике.

Тамошња опозиција му не верује, наводећи да се повлачи под притиском међународне заједнице.