Логор Керестинец, прва хапшења

Хрватска покренула серију опсежних истрага о ратним злочинима почињеним током деведестих година. У првом таласу, приведено је шест особа осумњичених за брутално мучење затвореника у затвору Керестинец, пише Слободна Далмација. Они ће ускоро бити приведени пред истражног судију.

Приведени су тадашњи командант Керестинца Стјепан Кларић, Жељко Живец, Дарко Павлетић и Дражен Павловић. Позивајући се на удружења ветерана рата, Слободна Далмација наводи да су ухапшени и Игор Црнковић и Дарко Робић. Њих су у полицији препознали некадашњи затвореници, а у извештајима о ужасним мучењима помињу се још Виктор Иванчанин и Горан Штрокељ.

"Према изјавама затвореника, у Керестинцу су мушкарце батинали, жене силовали и мучили на справама попут морнарских лествица, иживљавали су се и електричним палицама, дрвеним и гуменим пенисима, терали заробљенике на полне односе, орални секс и да лају као пси... све се то одвијало у затамљеној соби званој Лабораторија", пишу хрватски медији.

Ове истраге и хапшења резултат су активности главног тужиоца Хашког суда Сержа Брамерца, који је захтеве хрватским званичницима пренео током недавне посете Загребу.

Пријаве за злостављање у Керестинцу поднели су бивши мајор ЈНА Драгослав Грачанин и Томислав Божовић, пилот чији су авион обориле хрватске снаге.

"Ја сам као логораш први ушао у Керестинац, у ноћи између 12. и 13. јануара 1992. године, са још десетак других особа, из затвора у Гајевој обешен за куку камиона", наводи се у Грачаниновој изјави, који је Црвеном крсту навео да су га мучили: командант логора Кларић, Жељко Живец, Виктор, стражар Жељко и још један стражар.

Како наводи Јутарњи лист, Црвени крст је о догађајима у Керестинцу обавестио хрватске власти још у априлу 1992. године, а тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, десетак дана касније, наредио је покретање истраге и стављање тог затвора под контролу војне полиције.

"Сећам се да је извештај био катастрофалан и да је помоћник министра одбране наредио да команду преузме војна полиција", рекао је тадашњи командант војне полиције Маре Лаушић, наводећи да је касније забележено само неколико спорадичних инцидената.