Црногорске потернице: Бриго моја пређи на другога

Црна Гора је расписала црвене интерполове потернице за петорицом оптужених за умешаност у ратни злочин против цивилног становништва, односно депортацију 79 избеглица, муслимана и Срба маја 1992. године, у Подгорици, Херцег Новом, Бару и Улцињу.

Како је медијима рекла председница Специјализованог одељења за организовани криминал, корупцију, тероризам и ратне злочине у подгоричком Вишем суду, Миленка Жижић, потерница је расписана за петорицом окривљених који су у бекству.

Траже се бивши шеф црногорске Службе државне безбедности Бошко М. Бојовић, Милосав М. Марковић звани Мића, Радоје Б. Радуновић, Душко Д. Бакрач и Милорад М. Ивановић.

Жижићева тврди да се они налазе у Србији, а да Бојовић, Радуновић и Ивановић имају и српско  држављанство и да бораве у Београду.

Закони Србије не дозвољавају изручење својих држављана осим у процесима пред Међународним кривичним судом у Хагу, што вероватно није непознато подгоричким правницима.

Четворица оптужених у притвору

Оптужница за умешаност у овај злочин подигнута је против деветоро лица, 19. јануара 2009. године, и њима је одређен притвор. Од краја јануара, у притвору се налазе Божидар Ј. Стојовић, звани Божо, Милорад Д. Шљиванчанин звани Шљиво, Бранко И. Бујић звани Бањо и Сретен Љ. Гленџа, звани Срето.

Према наводима оптужнице, они су извршили кривично дело ратни злочин против цивилног становништва.

Они су, према тим наводима, маја 1992. године, кршећи правила међународног права за време и у вези са оружаним сукобом на територији Босне и Херцеговине, противправно лишили слободе и преселили 79 држављана БиХ, предајући их полицијама у Соколцу, Фочи и Сребреници.

У оптужници се наводи, да су поступили по наређењу тадашњег министра унутрашњих послова Црне Горе, покојног Павла Булатовића.

Према ранијим најавама, суђење деветорици оптужених требало би да почне октобра ове године.

Ђукановић није био обавештен

У вези са овим случајем, крајем јуна 2008. године саслушани су и црногорски премијер Мило Ђукановић и потпредседник Демократске партије социјалиста и некадашњи председник Државне заједнице Србија и Црна Гора Светозар Маровић.

У истрази је, такође, саслушано неколико бивших и садашњих државних функционера - некадашњи председник Републике Момир Булатовић, потпредседник Скупштине Црне Горе Срђа Божовић, председник Скупштине Асим Диздаревић и начелник Управе полиције у МУП-у РЦГ Милан Пауновић.

У Београду су изјаве дали бивши полицијски функционери Бошко Бојовић и Никола Пејаковић.

Сви осумњичени су негирали кривицу, наводећи да немају апсолутно никакве везе са злочином.

Премијер Мило Ђукановић је на саслушању рекао да нико није имао сагласност Владе, ни његову као премијера за депортације муслимана и Срба у мају 1992. године.

"Ако су појединци из МУП-а сматрали да, ако евентуално имају сагласност министра, то значи и сагласност Владе, то је њихов проблем, рекао је Ђукановић.

"Они су, ипак, требали да се консултују шта да се ради, а не да поступе овако како су поступили без икаквог тражења савета или консултације са мном као премијером, са Момиром Булатовићем, као шефом државе или председником Скупштине, или на крају са државним тужиоцем", рекао је црногорски премијер према писању листа "Политика".

Несналажење групе људи

Како је Ђукановић навео, први пут је за депортацију чуо на састанку са тадашњим председником Републике Момиром Булатовићем и шефом парламента Ристом Вукчевићем.

"Тада сам први пут чуо од Вукчевића да је на приморју вршено привођење, да су обављени информативни разговори и да су депортована лица, не само муслиманске, већ и српске националности, а по некаквим списковима који су добијани од државних органа Босне и Херцеговине и Републике Српске. Када нас је Вукчевић информисао, донели смо заједничку одлуку да се са тим под хитно прекине", тврдио је Ђукановић.

Како је рекао, по његовом мишљењу ради се о "несналажењу групе људи која је била на високим и одговорним функцијама у Министарству унутрашњих послова Црне Горе, а све као плод промене система рада, јер се до тада радилопо централизованом систему безбедности дотадашње СФРЈ".

Светозар Маровић, који је у време депортација био члан Председништва Црне Горе, изјавио је у истрази да "злочини немају везе са Црном Гором" и да "нико из Црне Горе није послао те људе у смрт, нити је то било коме било и у примисли".

Сведочењу Ђукановића и Маровића нису присуствовали браниоци окривљених, нити су били позвани на саслушање, због чега су оценили да је „истражни судија довео сведоке Ђукановића и Маровића у привилегован положај у односу на остале који су саслушани у њиховом присуству", и да је "грубо прекршио Законик о кривичном поступку, у којем пише да саслушању сведока могу да присуствују тужилац, окривљени и бранилац".

Одговорност за злочине

У извешатају Међународног института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане, у поглављу насловљеном "Мило Ђукановић - одговорност за злочине" наводи се да је "неизбежна Ђукановићева одговорност за злочине у Црној Гори незаконита хапшења, депортације, присилна премештања, уз убиства и физичка малтретирања Бошњака и других".

ИФИМЕС напомиње да је у току поступак у Црној Гори против непосредних извршилаца, без утврђивања командне одговорности Мила Ђукановића, Момира Булатовића и других.

У извјештају се још додаје да се Ђукановићева забринутост због евентуалног појављивања у Хагу и кривичног прогона најбоље препознаје у његовим изјавама из 2008. године у вези са злочинима почињене над Бошњацима у Црној Гори:

"Дубоко сам уверен да сва лица наведена у захтеву за спровођење истраге, па и она која су учествовала у овој акцији, нису ништа учинила са предумишљајем и да уопште нису знали, нити су могли знати да ће се депортованима, поготово муслиманске националности, десити оно што им се нажалост десило, након што су испоручени БиХ и Републици Српској, јер колико знам, већином су страдали", изјавио је тада Ђукановић

Црногорски премијер је, међутим, тада и одбацио спекулације о одласку у Хаг. 

"У ово сам апсолутно уверен. Ово питање није отварано ни након што је државни тужилац Црне Горе Владо Шушовић посетио Хаг и од тужитељице Луиз Арбоур затражио информацију, да ли овај догађај може бити предмет интересовања Трибунала. Тада нам је одговорено из Тужилаштва у Хагу да није заинтересовано за овај догађај", рекао је Ђукановић.